SELEKTIRANjE, koje traži maksimalan profesionalizam, svakako je osnovni segment u bitisanju svakog kluba koji vodi u budućnost ili vraća u prošlost, odlučuje o dobrom ili lošem rezultatu, o statusu i imidžu, koji opredeljuje navijače... Ovako počinje priču o anatomiji stradanja srpskog klupskog fudbala iskusuni i trofejni trener Ljubiša Tumbaković. Ne pretendujući pri tom da nekome drži lekcije ili da se meša u želje i ideje trenera...

- Mnogo toga se ispreletalo posle neuspeha Partizana i Zvezde, pa su se pojavila mnoga tumačenja i igre i taktike, čak i od ljudi koji nisu vični fudbalu, niti poznaju osnovne postulate najpopularnije igre na svetu. Tako se danima bagateliše priča kako su naši igrači prespori i, na primer, eliminaciju Zvezde od Rena uglavnom svode na taj segment igre. Kao da niko nije primetio da su Francuzi našeg vicešampiona pobedili, pre svega, na tehničkom planu.

Tumbaković smatra da je tehnika, kao najbitniji segment igre, u Srbiji svedena samo na detalje.

- Nije sporno da su igrači u Srbiji generalno sporiji, a tu se radi i o genima, ali i njihovom izboru. Da je samo brzina važna, onda bi fudbal igrali sprinteri. Međutim, igrači Rena su sjajno tehnički potkovani, oni se već u primanju oslobađaju protivnika i onda izgleda da su još brži i eksplozivniji. S druge strane, igračima Zvezde je trebalo vreme da „obrade“ loptu, što su njihovi protivnici koristili i lako ih zaustavljali, pa je izgledalo da su još sporiji nego što zaista jesu. I tu se stvorila ta fama. Dakle, nije u pitanju samo brzina već i tehnika. U Srbiji se, nažalost, pod tehnikom još uvek podrazumeva samo dribling, a ne i primanje lopte, brzo odigravanje, igra iz prve, tačan pas...

Ponovo se otvorilo i pitanje sve većeg broja stranaca u Srbiji, koji definitivno ne donose očekivani kvalitet.

- Ne bih sada kritikovao igrače iz inostranstva, jer nisam dugo bio u zemlji pa nemam uvid u pravu sliku. Čuo sam mnogo pohvala Kleu, mogu da kažem da je Abubakar igrač koji stvara razliku jer ga znam iz Kine, a mislim da i Evandro zaslužuje posebnu pažnju. Ipak, i ovo pitanje traži iskren odgovor. Pre svega, ko ih dovodi? Da li o tome odlučuje trener sa svojim saradnicima ili se pitaju i predsednici, drugi funkcioneri, sponzori... Upravo mešanje u rad struke i dovodi do toga da upadamo u lavirint iz kojeg ne možemo da nađemo izlaz.

Tumbaković postavlja pitanje selekcije inostranih igrača.

- Zašto se insistira na tolikom broju stranaca? Ako klub ima četvoricu ili više stranaca i ako u proseku svaki košta oko 300.000-400.000 evra, onda to ugrubo iznosi oko dva miliona evra. Pa zar nije bolje kupiti jednog pravog za, na primer, milion i po evra, ili dvojicu za po milion, i onda kvalitet zasigurno ne bi dolazio u pitanje. Ovako, gomilaju se stranci, mnogi od njih imaju status rezerve i opet zatvaraju mogućnost našim talentovanim igračima da se dokažu.

Kada ovo govori iskusni stručnjak, ne misli da su treneri bogomdani.

- Iako je to moj posao, godinama pričam da je udeo trenera u dobrim rezultatima oko 20 odsto. Zna se da su igrači na prvom mestu, ali nije zenemarljiv ni učinak sportskih radnika, članova izvršnih i upravnih odbora, koji se staraju o uslovima, novcu, organizaciji... To je nedeljiva celina. Kao što je propast ako igrači vode politiku kluba, a predsednici treninge - ističe Tumba.

I na kraju, umesto zaključka.

- Da ljudi koji su u klubu ili uz klub, znaju fudbalske finese, pa oni bi radili kao treneri ili sportski direktori. Zato ću ponoviti onaj deo priče s početka razgovora. Selektivan pristup u svim segmentima mora da bude vodilja. Da se zna ko šta radi i da svako obavlja samo svoj deo posla. Samo tako ćemo shvatiti da nije tačno da je trava kod komšije uvek zelenija...

NE TREBA NAM SOCIJALA

MINULIH godina, mnogo se naših internacionalaca vratilo u Srbiju. I mnogi nisu opravdali povratak kući.

- To pitanje zavređuje posebnu pažnju. Kao prvo, nije tačno da se vraćaju samo oni koji nemaju gde. Neki se vraćaju jer ih je pritisla nostalgija, neki jer imaju planove vezane za Srbiju, nekima deca polaze u školu... Ali, upravo zbog toga i takvih priča mora da se napravi žestoka selekcija. Ne sme to da bude socijala, oni koji se vrate moraju da budu nosioci igre ili nekog projekta. Pored njih mladi moraju da uče, napreduju.

Ostale vestiArhiva