Prema planu predsednika SAD u narednoj deceniji bi se od bogataša dodatno u budžet slilo 1,5 hiljada milijardi dolara, kao deo paketa za smanjenje deficita u istom periodu, u iznosu od tri hiljade milijardi dolara, kome se republikanci najžešće protive.
Na njihove primedbe koje su unapred uputili, Obama je odgovorio da se dovođenje budžeta u red ne može izvesti samo smanjenjima troškova, već i povećanjima prihoda.
Zvaničnici administracije su ranije objavili da će Obamin plan značiti da se porezi za one koji zarađuju više od milion dolara godišnje, izjednače po stopi sa srednjom klasom.
Te mere će se odnositi na oko 450.000 Amerikanaca, odnosno 0,3 odsto poreskih obveznika.
U okviru iste reforme poreza, Obamin plan predviđa da 800 milijardi u narednoj deceniji stigne od prestanka važenja poreskih olakšica za Amerikance koji zarađuju više od 200.000 dolara godišnje, odnosno 250.000 za bračne parove.
Taj predlog već je nazvan Bafetovo pravilo, po Vorenu Bafetu, milijarderu koji je u više navrata kritikovao postojeći poreski sistem u kome najbogatiji građani plaćaju srazmerno manje od pripadnika srednje klase, jer se prihodi od investicija oporezuju po nižoj stopi nego plate.
Novim predlogom predsednika SAD daje se finansijsko pokriće njegove inicijative za otvaranje novih radnih mesta, koji je izložio pocetkom septembra.
Taj plan, vredan oko 447 milijadi dolara, predviđa podsticaje za poslodavce, proširenje beneficija za nezaposlene i nove državne investicije u infrastrukturu.
Obama je podsetio da su u prethodnoj deceniji smanjenja poreza, dva velika rata i recesija, pretvorili veliki američki suficit u težak deficit.
Budžet ne može da se balansira samo na leđima srednje klase i siromašnih, istakao je Obama i dodao da to nije objava klasnog rata, već ono što mora da se uradi .
Prema njegovim rečima, u njegovom predlogu su smanjenja troškova pokrivena sa dva puta većim uštedama.
Neću prihvatiti plan koji sav teret prebacuje na obične Amerikance i staviću veto na svaki jednostrani plan , dodao je Obama.
Isti plan predlaže i oko 580 milijardi ušteda u programima za koja se sredstva automatski izdvajaju iz budžeta bez odobrenja Kongresa, a u koje spadaju izdvajanja za zdravstvenu zaštitu starijih građana, gde se planira ušteda od 248 milijardi, kao i za one sa niskim prihodima (71 milijarde), zatim subvencije za farmere i beneficije vladinih službenika.
Još oko 1,1 hiljada milijardi ušteda stići će od manjeg američkih ratnih angažmana, pre svega u Iraku i Avganistanu, a predviđa se da bi se zbog nižih kamatnih stopa dug smanjio za 430 milijardi dolara.
Obaminim predlozima američki državni dug trebalo bi da bude smanjen za četiri hiljade milijardi dolara u narednih 10 godina.

Ostale vestiArhiva