Francuska levičarska opozicija odnela je u nedelju istorijsku pobedu na izborima za Senat, nanevši težak udarac vladajućem desnom centru predsednika Nikole Sarkozija. Izbori za Senat završeni su 7 meseci uoči izbora za donji dom Nacionalne skupštine i mesto predsednika Republike.
Socijalistička partija i njihovi saveznici komunisti i „zeleni” osvojili su 177 od ukupno 348 mesta u gornjem domu Nacionalne skupštine i preuzeli su, prvi put u istoriji Francuske, kontrolu nad Senatom.
Socijalisti, koji imaju 128 senatora, nadaju se da je to prvi korak ka pobedi na predsedničkim i parlamentarnim izborima, u aprilu naredne godine.
„[Nikola] Sarkozi će otići u istoriju kao predsednik koji je izgubio desničarsku većinu u Senatu”, izjavio je Fransoa Oland, favorit za nominaciju Socijalističke partije za predsedničkog kandidata.
„To je, na neki način, prognoza onoga šta će se dogoditi 2012. godine”, ocenjuje Fransoa Oland.
Za razliku od prethodnih izbora, predsednik Sarkozi ovaj put u noći posle glasanja nije okupio ministre i visoke savetnike radi analize rezultata, nego je veče proveo kod kuće. Njegova supruga Karla Bruni treba da se porodi za dve sedmice.
Predsednik Francuske je tek u ponedeljak ujutro u svoj kabinet pozvao premijera Fransoa Fijona i lidera vladajuće Unije za narodni pokret (UMP) Žan-Fransoa Kopea.
Sarkozijeva kancelarija izdala je samo kratko saopštenje u kojem je navela da je „primila k znanju” rezultate izbora, ali Žan-Fransoa Kope je priznao da je glasanje označilo poraz desnice, a premijer Fransoa Fijon je ocenio da je levica izvukla korist iz podela u desnom centru.
„Trenutak istine biće sledećeg proleća. Borba počinje večeras”, rekao je premijer Fijon u nedelju uvele, pozivajući desnicu da se na vreme ujedini iza vlade koju predvodi predsednik Sarkozi, kako bi spremna dočekala izbore krajem aprila.

Greške u decentralizaciji
Bivši premijer i senator UMP Žan-Pjer Rafaren ocenjuje da pobeda levice ukazuje na veliko nezadovoljstvo zbog politike vlade u vezi sa decentralizacijom i francuskim prekomorskim teritorijama.
„Mislim da su određene reforme bile nužne, ali da su ponekad sprovođene, a da se nije zaista vodilo računa o onome šta misle teritorijalni elektori”, ocenjuje Žan-Pjer Rafaren.
Na pitanje da li to smatra Sarkozijevim ličnim porazom, Rafaren je odgovorio da „iz izbornih rezultata treba izvući pouke”.
„Postoji kriza i dobro je imati energičnu vladu, harizmatičnog predsednika, koji je sposoban vođa i na međunarodnom planu, kao i skupštinu koja odražava Francusku i njenu ćud”, ocenjuje Rafaren.

Izbori i afere
Kada je reč o izboru za predsednika Senata, 1. oktobra, premijer Fransoa Fijon izražava uverenje u pobedu kandidata UMP Žerara Laršera, podsetivši da UMP ima 144 predstavnika u Senatu, a Socijalistička partija - 128.
Analitičari smatraju da su na poraz desnice uticali i nedavni skandali u vezi s korupcijom i finansiranjem prethodnih izbornih kampanja. Prošle sedmice su uhapšena dva Sarkozijeva bivša pomoćnika, Nikola Bazir i Tjeri Gober. Bazir je bio svedok na njegovom venčanju s Karlom Bruni 2008. godine.
Sumnja se da je predsednička kampanja Sarkozijevog mentora Eduara Baladura 1995. godine bila finansirana od vojnog ugovora koji je Francuska sklopila s Pakistanom, a za koji istražne sudije veruju da je indirektno povezan s bombaškim napadom u Karačiju 2003, u kojem je poginulo 15 ljudi, među kojima 11 Francuza.
Da je pobeda Socijalističke partije istorijska, govori i podataka da su desničarske stranke kontrolisale Senat od kada je general Šarl de Gol 1958. godine utemeljio Petu Republiku. Levica je pre izbora u nedelju imala 153 mesta u gornjem domu.
Senatori se u Francuskoj ne biraju direktnim glasanjem, već za njih glasaju izabrani predstavnici - elektori: oko 72.000 gradonačelnika i članova lokalnih i regionalnih veća.

Ostale vestiArhiva