Jelena Janković je poklekla u finalu u Los Anđelesu protiv ruske teniserke Jelene Dementjeve sa 6:3, 4:6, 6:4. Proboj u meč za trofej i prvu novčanu nagradu svakako je jedan od njenih značajnijih dometa. Posebno je ohrabrujući uoči poslednjeg turnira „gren-slema” u sezoni Međunarodnog prvenstva SAD koje počinje kroz dve nedelje. I pomak na svetskoj rang-listi sa 28. mesta na 21. govori da je Jankovićeva „raskrstila” s igrom zbog koje je početkom sezone bila lak plen i osrednjim rivalima (deset poraza uzastopce).

Poraz protiv Dementjeve, o čijoj dobroj formi svedoči podatak da se vratila među pet najboljih na svetu posle godinu dana, jedan je od onih zbog kojih se neprestano mota film u glavi. Jankovićeva je nesumnjivo namučila Ruskinju, ali joj je pružila prst pa je Ruskinja ščepala celu ruku. U odlučujućem setu protivnica je povela s 5:0 što je bila nedostižna prednost, mada se Dementjeva našla u čudu i nije joj bilo svejedno kada se Jankovićeva trgla i počela da topi zalihu. Smanjila je na 5:4 tako što je dva gema osvojila na servis suparnice. Pod tim naletom Ruskinja nije iskoristila dve-meč lopte.

Našoj teniserki se ukazala prilika da izjednači, pošto je servirala, ali je „đavo” opet umešao prste. Probudila se, ipak, dockan. Bila je na izmaku snage što tumači kao svoju najveću boljku.

– Dementjeva je u trećem setu prikazala odličan tenis. Ja sam bila umorna i sporo sam se kretala, ali sam se borila. Ipak, nisam imala snage da se izborim za neizvesnu završnicu. Zato ću odsad najviše da radim na fizičkoj pripremi kako bi mogla da izdržim dugi meč, – rekla je Jankovićeva posle finala. – Ruskinja je u odličnoj formi. Činilo mi se da neprekidno može da trči celi dan.

Padovi i usponi odlikuju igru naše teniserke na samo u sezoni, nego i u jednom meču. Sigurno je da se i Ana Ivanović u četvrtfinalu ponadala da može da je pobedi i drugi put kada je u prvom setu povela s 3:1 i zatim servirala, ali joj je kojih desetak minuta kasnije postalo jasno da Jankovićeva nezadrživo grabi da ga osvoji. Možda je Jankovićevoj nepredvidivost, koja izvire iz velike borbenosti i snažne volje kada se tome malo ko od rivala nada, adut od rivala do rivala, ali na duge staze takav rezon nije održiv.

Na turnirima takozvane američke serije, na brzoj podlozi, igra vrlo dobro. U San Dijegu i Stenfordu je možda mogla da dogura i dalje da se oba puta u četvrtfinalu nije namerila na Belgijanku Kim Klajsters koja je na betonu gotovo neprikosnovena, ali bar više nema bojazni da će da izgubi od teniserke od koje je bolja i po rejtingu i po igri. Međutim, to što se Jankovićeva malo-malo pa žali na nemoć i nedostatak snage zbog čega joj koncentracija pada u odsudnim momentima mana je koja može da je košta uspešnije karijere. Tu bolest teniske sadašnjice drugi leče na ovaj ili onaj način, predahom ili još žešćim treninzima. Jankovićevoj se proboj u finale možda „obije” o glavu već na turniru u Montrealu koji je počeo juče, što bi bilo bezbolno u odnosu na ono što može da dosegne ako pronađe „lek”.

--------------------------------------------------------------------------

U Montrealu moguć duel naših

Ana Ivanović (19. na svetskoj rang-listi) i Jelena Janković (21) mogu da se sastanu i u Montrealu, a za sve je „kriva” Lora Grenvil s kojom je Ivanovićeva kao 13. nosilac trebalo da igra u prvom kolu. Američka teniserka je odustala pa je došlo do tumbanja žreba. Prvobitno su naše bile u različitim polovinama skeleta i nisu mogle da se sastanu pre finala.

Naša bolje rangirana igračica na početku deli megdan s Francuskinjom Tatjanom Golovin (26). Rival Jankovićeve je ostala Ukrajinka Aljona Bondarenko koju je savladala oba puta ove godine. Pobednicu očekuje osmi nosilac Italijanka Frančeska Skjavone, slobodna u prvom kolu, dok Ivanovićeva osluškuje i ishod meča Kastano (Kolumbija) – Ženg (Kina). Srpski „derbi” bi bio u trećem kolu. Fond za nagrade je 1.340.000 dolara što svrstava ovaj turnir u prvu kategoriju VTA, odmah posle četiri najveća.

Ostale vestiArhiva