Međunarodni dan nenasilja obeležava se 2. oktobra, na dan rođenja Mahatme Gandija, jednog od vođa pokreta za nezavisnost Indije i začetnika filozofije i strategije nenasilnog otpora.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN) je 2007. godine ustanovila obeležavanje Međunarodnog dana nenasilja kao priliku za „širenje poruke nenasilja”, rezolucijom koja potvrđuje „univerzalnu važnost principa nenasilja”.
„Gandijev princip nenasilne borbe srušio je kolonijalizam, ojačao korene suvereniteta naroda, građanska, politička i ekonomska prava, snažno uticao na mnoge pokrete za slobodu i inspirisao ljude kao što su Nelson Mandela i Martin Luter King”, rekao je tadašnji ministar spoljnih poslova Indije Anand Šarma predlažući nacrt rezolucije o Međunarodnom danu nenasilja.
Mohandas Karamčand „Mahatma” Gandi rođen je 2. oktobra 1869. godine u tadašnjoj Britanskoj Indiji. Nenasilni otpor je prvi put video i počeo da ga primenjuje dok je boravio u Južnoj Africi, zbog čega je više puta hapšen. Tada su u Južnoj Africi i Indijci bili meta rasne diskriminacije.
Kao način borbe protiv kolonijalne vlasti i siromaštva, za poboljšanje položaja žena i potlačenih kasta, pokrenuo ga je odmah po svom povratku u Indiju. Tamo je za kratko vreme stekao ugled i drugi nadimak „Bapu” (Otac).
Najsnažnija poruka, koja je Britancima jasno stavio do znanja da je njihova vladavina u Indiji završena, bila je do tada nezamisliv uspeha Marša za so 1930. godine. Tada se više desetina hiljada ljudi posle dugog marša kroz zemlju, okupilo na obali Indijskog okeana u gradu Dandiju, i počelo da proizvodi so, na koji su Britanci nametnuli visok porez.
Nadimak Mahatma (Velika duša) dobio je od Ribindranata Tegorea, pesnika i dobitnika Nobelove nagrade za književnost.
Indija je stekla nezavisnost 15. avgusta 1947. godine.
Jedan hindu nacionalista ubio je Gandija 30. januara 1948. godine.

Ostale vestiArhiva