Nemačka u Bonu, nekadašnjoj prestonici Zapadne Nemačke, obeležava 21. godišnjicu od ujedinjenja i života u zajedništvu. Svečanoj ceremoniji obeležavanja i ekumenskoj verskoj službi prisustvovaće predsednik države Kristijan Vulf i kancelarka Angela Merkel.
Centralna ceremonija obeležavanja Dana nemačkog jedinstva se, po protokolu, održava u pokrajini koja daje predsednika Bundesrata, gornjeg doma parlamenta, gde je zastupljeno 16 nemačkih federalnih jedinica.
Ovoga puta je to Severna Rajna Vestfalija, najmnogoljudnija pokrajina u kojoj živi oko 18 miliona stanovnika koja, istovremeno, obeležava i svoj dan – 65 godina od formiranja.
Kada je reč Danu ujedinjenja, mediji pišu da je narodu više ostao u sećanju 9. novembar 1989. godine, kada je pao Berlinski zid, kao kraj konflikata istoka i zapada i dan koji simbolizuje prilog običnih ljudi istorijskim promenama, od oficijelnog, parlamentarnog proglašnja ujedinjenja 3. oktobra 1990. godine.
Nekoliko dana uoči svečanosti nemački mediji su objavili da je Ludvig Erhard, otac nemačkog privrednog čuda, imao plan da od bivšeg Sovjetskog saveza "otkupi" jedinstvo.
Prema informacijama nemačkog nedeljnika Špigl, Erhard je, kao nemački kancelar (bio je na toj funkciji od 1963. do 1966. godine), želeo od Sovjetskog saveza da kupi nemačko jedinstvo za sto milijardi tadašnjih nemačkih maraka.
Erhard je tada smatrao da će nemačka finansijska pomoć dobro doći Kremlju i da je ruska privreda pod pritiskom, a američke diplomate su tada, u svojim dosijeima označile plan kao nerealističan i politički naivan.

"Istok" i dalje siromašniji od "zapada"
Kada je reč o Nemačkoj, dve decenije posle ujedinjenja i posle hiljada milijardi evra "'upumpanih" od braće sa zapada, statistika pokazuje da još uvek nije baš sve "ispeglano" i ujednačeno i da se nemački istok i dalje rve sa ekonomskim problemima.
Nemačka danas, kada je vodi kancelarka Angela Merkel, predstavlja vodeću zemlju EU, a podsećanja na vreme DDR kod mnogih izazivaju bolne uspomene na komunizam i progone, ali i nešto lepše emocije i setu na sigurnost radnog mesta u državnim službama.
Samo nekoliko dana pred obeležavanje 21. godišnjice života u zajedništvu i u jeku evropske dužničke i krize evra u kojoj je Bundestag izglasao paket pomoći od ogromnih 211 milijardi evra, polovina stanovnika Nemačke rekla je da žali za dobrom, starom nemačkom markom.
U anketi koju je objavio magazin Fokus, za povratak marke izjasnilo se 50 odsto Nemaca, a 48 odsto njih kao pristalice evra, dok je pre godinu dana situacija bila skoro obrnuta – 50 odsto Nemaca je želelo evro, a 47 odsto priželjkivalo da se marka vrati.

Ostale vestiArhiva