Vesti
Žuta štampa
Plašili su me pričama o Nataši!
28.10.2011. 20:00
Izvor: Svet
Plašili su me pričama o Nataši!
Čuveni muzičar Ognjan Radivojević našao se na meti brojnih kritika zbog dueta "Šta ću ja" koji je snimio sa Natašom Bekvalac. Kako kaže, dobio je na hiljade mejlova u kojima ga pljuju što je "pao na tako niske grane" da peva sa njom. "Tračeve ne čitam, a kad se prenose u mom prisustvu - udaljim se. U životu se vodim onom - nek prvi kamen na grešnicu baci bezgrešan, a pošto to nisam ne bavim se tuđim životima, kao što ne bih voleo da se drugi bave mojim. Natašu doživljavam kao kombinaciju čedne Barbike i zavodljive čirlidersice, mudru ženu koja je još kao devojčica naučila da osmehom i maznim šarmom uzme od života sve što želi. Nisam ni znao koliko ljudi prati moj rad sve do ovog dueta", kaže Radivojević, te priznaje: "Verovatno pesma 'Šta ću ja' nije najbolja koju sam snimio, ali je najslušanija sa milion pregleda na internetu, i to bez medijske promocije."
O saradnji sa Natašom kaže: "Nataša i ja smo intimne scene glumili i ortački se trudili da jedno drugom olakšamo ne baš jednostavne zadatke. Ona ne bi promašila profesiju da je odlučila da se bavi glumom, a da li sam ja glumio ili glumatao videćete u spotu", kaže Ogi i dodaje da je scenario napisala njegova supruga Biljana Lukić, a o tome kakav je utiask na njega ostavila Nataša, s obzirom na svakodnevne tračeve koji je prate, kaže: "Nisam razmišljao o njoj, niti sam čuo puno njenih pesama. Plašili su me pričama o njenom pevanju i ponašanju, a ja nemam nijednu zamerku na saradnju sa njom."
On je otkrio i kakvo je stanje na estradi i u srpskoj muzici, prema njegovom mišljenju: "Isto kao i u ostalim segmentima društva, ovo je vreme ponižavanja mislećih ljudi. Publika je bombardovana prizemnim sadržajima, muziku je udavila estrada, a estradni lideri su polusvet koji se bavi javnim poslom, jer nemaju obrazovanja i talenta, što odlično prolazi na estradi. Muzika je propratna pojava cirkuskih zabavljača i 'atraktivnih' kreatura, lobotomiranje građana kroz zabavu donosi dugoročni profit političkoj i novokapitalističkoj eliti."
Kako se on, kao školovan muzičar, uopšte uklapa u estradu? "Moj najveći nedostatak je prekvalifikovanost. Dirigent sam po profesiji, razumem muziku, zašto i kako koji instrument treba da svira, osetim fizički bol kad čujem pesmu u kojoj je sve pogrešno i nakaradno, a još teže mi bude kad mi kažu da je to ultimativni hit. Svi se rodimo kao cepanice, neki od nas se nadograde, a neki ne. Ovo je vreme u kome većina muzičkih zvezda i njihove publike misli da je Mocart onaj čika sa čokolade što je komponovao rington za Nokiju, malo je prostora za mene u takvom okruženju."
Kako se snalazi u svetu tračeva, od kojih je, dok je radio sa Bregovićem bio "zaštićen": "Svaki put kada pročitam budalaštinu o sebi, pomislim da sam nečim, nenamerno, uvredio autora teksta, pa mi se sveti. Srećna okolnost je da nisam atraktivan za tu vrstu publike i novinara, pa su maliciozni tekstovi retki. Novinari, fotoreporteri i snimatelji su ljudi koji rade zahtevan posao, obično za mali novac, osećam ih kao deo svoje 'bande', ne kao neprijatelje."
U kakvim je odnosima sa Bregovićem i da li postoji mogućnost da obnove saradnju? "Sa Goranom sam u odličnim odnosima, ne provodimo više 350 dana godišnje zajedno, ali se čujemo i viđamo kad god imamo vremena. Ne bih se vraćao tom čergarskom životu, ali saradnji ima raznih, pa ko zna."
Oseća li on krizu, ima li posla?
"Krizu osećam svaki put kada čekam na kasi ispred bake koja pabirči novac za pola litra mleka, prijatelji su mi ljudi iz raznih profesija, mnogo se teško živi. Zarađujem dovoljno da ne moram da brinem da li je pun frižider i da li su plaćeni računi, uz zadovoljstvo što radim ono što volim, to mi je sasvim dovoljno."