Džej Ramadanovski (47) će koncertima u Sava centru, zakazanim za 12. i 13. novembar, obeležiti jubilej - 25 godina karijere. U susret velikim koncertima folk pevač je otvorio dušu za Press i sasvim iskreno govorio o devojkama, ćerkama, kolegama i porocima, bez kojih ne bi mogao da zamisli život.
- Kakav je to život bez poroka?! Moj život je uzbudljiv, ne bih ga nikad menjao, svaki dan mi je drugačiji. Da se razumemo, nemam neke opasne poroke. Koja čašica viskija i žene su ono što me drži. Dobio sam odobrenje ne od jednog, već od dva doktora da mogu da pijem. Drogu ne konzumiram, to je opasno.

Da li ste smanjili poroke u jeku priprema za velike nastupe u Centru „Sava"?
- Kad su u pitanju pripreme za tako velike nastupe, skroz sam ozbiljan. Sarađujem sa ozbiljnim ljudima i bilo bi neprofesionalno da ih ne ispoštujem.

Jesu li vam se promenili kriterijumi kad su žene u pitanju?
- Koji, bre, kriterijumi?! Volim crne, plave, smeđe, riđokose... Pomozi mi, kakve još postoje? Ma, sve ih volim. Kad vidim dobru ribu, misli mi se pobrkaju.

A da li se danas manje dopadate ženama nego, recimo, pre deset godina?
- Pa vidi, danas imam pet, a pre deset godina sam sam imao petnaest devojaka. Šalim se. Sve se menja kako čovek stari, pa i to. Ali, ne žalim se, i dalje me jure cure.

Da li podržavate estetsku hirurgiju?
- Nikad se ne bih zatezao i operisao, ne možeš večno da budeš mlad! To su samo zavaravanja, ali ko voli nek izvoli, nemam ništa protiv.

Pred prošlogodišnji nastup u Areni imali ste naporne fizičke pripreme. Da li i ove godine praktikuje svakodnevne treninge na stadionu?
- Sportski sam tip i uživam dok treniram, posebno dok igram fudbal. Već sam spremam za nastup. Geni su ipak najzaslužniji za energiju koju imam.

Osećate li tremu pred koncerte jer poslednjih godina živite u svojevrsnoj ilegali u odnosu na period do 1993. godine, kada ste nastupili na Beogradskom sajmu pred 30.000 ljudi?
- Ne osećam jer nisam prestajao da radim. Svakog vikenda nastupam van zemlje. Svejedno mi je da li pevam pred 30 ili 30.000 ljudi.

S kim vežbate stepovanje, koje ste najavili kao tačku na svojim koncertima?
- Što da vežbam, ja to znam! Cigani se sa tim rode.

Neki kažu da nemate tako dobar glas kakav ste imali na čuvenom Mesamu 1987, kada ste opčinili publiku?
- Ljudi lupaju svašta. Danas bolje pevam. Kada sam počinjao, pa i godinama kasnije, nisam umeo, kao i svi Cigani što ne umeju, da pravilno izgovaram slova č, ć, đ. Ranije sam pevao „Neču doči na rodžendan tvoj", dok danas lepo zvučim jer umem da kažem kako treba - „Neću doći na rođendan tvoj".

Da Ceca nije u kućnom zatvoru, da li biste je pozvali da vam bude gošća na koncertu?
- Uvek! Ceca je carica i moj veliki prijatelj.

Hoće li biti vaših kolega u publici?
- Čim je objavljeno da spremam koncerte, telefon mi se usijao od poziva. Telefon će mi biti ugašen do koncerta jer trebalo bi mi nekoliko Sava centara da primim sve kolege, prijatelje i poznanike koji me zovu jer hoće džabe da dođu na koncert.

Ostale vestiArhiva