Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej izjavio je jutros da će dogovor o novim fiskalnim pravilima uključivati 17 država evrozone, plus šest drugih zemalja Evropske unije, ali ne svih 27 država članica.
Van Rompej je kazao da će države, prema ovom sporazumu, obezbediti 200 milijardi evra dodatnih sredstava za Međunarodni monetarni fond.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi je naveo da bi želeo da u novi sporazum budu uključene sve države članice EU, ali da to nije moguće zbog pozicije Britanije.
On je naglasio da bi novi sporazum trebalo da bude spreman do marta, prenela je agencija AP
Sarkozi je rekao da je Britanija predložila da bude izuzeta od određenih finansisijskih popisa. "Mi to nismo mogli da prihvatimo" zato što nedostatak regulative izaziva sadašnje probleme", kazao je on.
Lideri Evropska unije saglasili su se, na sastanku koji je trajao 10 sati, o novim fiskalnim pravilima koja su usmerena na strožiju budžetsku disciplinu, javio je Rojters iz Brisela.
Lideri su se dogovorili o automatskim sankcijama za one koji naruše odredbe o deficitu u zoni evra - izuzev ako se tri četvrtine država izjasni protiv toga, a potrviđeno je i novo fiskalno pravilo o uravnoteženim budžetima koje će biti uneto u nacionalne ustave.
"Postoji dogovor lidera o novoj fiskalnoj disciplini", rekao je jedan zvaničnik EU novinarima, posle četvoročasovnih razgovora.
Agencija Frans pres izvestila je, pozivajući se na anonimnog diplomatu, da je EU postigla dogovor u načelu o oštrijim fiskalnim pravilima kako bi se izborila s dužničkom krizom "evrozone", ali da još treba utvrditi detalje i pravnu formu u kojoj bi dogovor bio pretočen.
Lideri su se složili o tekstu kojim se uvode ti principi, uključujući ključni zahtev Nemačke da fiskalna disciplina treba da bude utvrđena u nacionalnim zakonodavstvima zemalja zone evra, navodi AFP.
Francuska agencija je navela da je samit, koji mnogi vide kao poslednju šansu da se spasi evro, počeo sinoć usred podela da li treba ili ne menjati sporazume Unije i strahova o podeli na "Evropu u dve brzine".
Ranije je Rojters preneo da je u nacrtu zaključaka samita šefova država ili vlada članica Unije istaknuta potpuna rešenost da se zajedno prevaziđu sadašnje teškoće i predviđeno da se lideri EU saglase o "novoj fiskalnoj disciplini" i čvrstoj saradnji u oblastima od zajedničkog interesa.
"Evropski savet je rešen da sačuva integritet EU i povezanost zone evra i EU kao celine", naglašava se u nacrtu zaključaka u koji je britanska agencija imala uvid.
Asošijeted pres je izvestio da se lideri EU još "prepucavaju" oko teksta, a da konačne zaključke ne treba očekivati pre petka.
Američka agencija navela je da bi, takođe prema nacrtu zaključaka, zemlje "evrozone" trebalo da se dogovore o granici da godišnji strukturni deficit ne prelazi 0,5 odsto bruto društvenog proizvoda.
Pored žešćih pravila za deficit budžeta, predviđeno je i da počne da funkcioniše stalni interventni stabilizacioni fond (Mehanizam evropske stabilnosti) od jula 2012. godine, u kome bi bilo 500 milijardi evra.
Mehanizam bi imao mogućnost da direktno dokapitalizuje bankarske institucije i imao bi karakteristike kreditne institucije.
Postojeći fond (EFSF) trebalo bi da nastavi da funkcioniše do sredine 2013. godine, navodi britanska novinska agencija.
Izveštavajući o početku samita Itar-Tass navodi da lideri 27 zemalja EU treba da usaglase francusko-nemački plan u kom se govori o formiranju "čvrstog saveza stabilnosti i rasta", što u praksi označava mnogo bližu integraciju zemalja i harmonizaciju njihovih poreskih, budžetskih i socijalnih politika i jaču kontrolu formiranja nacionalnih budžeta koju obavljaju institucija Unije.
Ruska agencija prenela je i izjavu direktorke Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard, po dolasku na samit, da Fond, čije se kreditne mogućnosti procenjuju na približno 300 milijardi evra, namerava da "uzme učešće u naporima evrozone".

Ostale vestiArhiva