Zurof je na konferenciji za novinare u Berlinu rekao da je iz fonda za tu operaciju predviđeno da svako ko dostavi odgovarajuću informaciju koja će dovesti do hvatanja ratnih zločinaca bude nagrađen sa po 25.000 evra.

"Šta god da je potrebno uraditi mora biti urađeno veoma brzo, jer nam vreme izmiče", rekao je Zurof. To je novi pokušaj Centra "Simon Vizental" posle nedavnog procesuiranja Džona Demjanjuka (91), koji je osuđen za pomaganje u ubistvu hiljada ljudi.

Procenjuje se da je oko 4.000 Nemaca ili učestvovalo u streljanjima zatvorenika u logorima ili su u njima radili kao stražari. Zurof kaže da nije poznato koliko njih su još uvek živi, ali najmlađi od njih bi sada trebalo da je u osamdesetim godinama života.

"Mislim da nije preterivanje pretpostaviti da su dva odsto njih verovatno još živi", rekao je Zurof. On je dodao da, iako će istraga biti skoncentrisana na Nemačku, ne isključuje mogućnost da osumnjičeni žive i u nekim drugim državama.

“Protok vremena ni na koji način ne briše krivicu ubica”, rekao je Zurof. “Starost ne sme da bude zaštita masovnim ubicama. Svaka žrtva zaslužuje da se učine napori kako bi se pronašle njihove ubice”.

Zurof je rekao da bi presedan načinjen procesuiranjem Džona Demjanuka (91), koji je osuđen za pomaganje u ubistvu hiljada ljudi, mogao da otvori vrata za novi talas krivičnih predmeta. Sud u Minhenu osudio je u junu Ivana Džona Demjanjuka na pet godina zatvora smatrajući da je bio deo nacističke mašinerije smrti i da je učestvovao u ubijanju evropskih Jevreja.

Akcija se vodu u saradnji sa američkom Targum Shlishi fondacijom sa ciljem da se pomogne vladama u lociranju nacističkih ratnih kriminalaca u 33 zemlje.

Zurof kaže da je u prethodnoj kampanji ispitano 603 osumnjičenih širom sveta od čega su 102 slučaja predata tužilaštvima. On dodaje da će se novi napori fokusirati na Nemačku ili strane pripadnike zloglasne Ajnzacgrupe, koji su služili u koncentracionim logorima, većinom u okupiranoj Poljskoj i Sovjetskom Savezu pre nego što su logori otvoreni.

Sa počiniocima zločina koji umiru ili koji su suviše slabi da im se sudilo, on kaže da je broj potencijalnih optuženih mogao da iznosi oko 40.

Zurof sada kaže da je "Centar Simon Vizental" sada dao Nemačkoj relativno visoke ocene za saradnju nakon decenija nezainteresovanosti vladi i kaže da sada blisko sarađuje sa centralnom Kancelarijom sa istraživanje nacističkih zločina, koja je bazirana u jugozapadnom gradu Ludvigsburgu.

“Želimo da učinimo sve kako bi pomogli nemačkim vlastima da privedu ove izvođače holokausta pravdi”, rekao je Zurof. “Mi se nadamo da će ovaj napor inspirisati, ohrabriti i motivisati na bržu akciju”.

Zurof je na konferenciji za štampu saopštio broj međunarodne linije za prijavljivanje preživelih nacističkih zločinaca: +49-1573-494-7307.

Originalna "Operacija poslednja šansa" bila je pokrenuta 2002. godine i bila je skoncentrisana prvenstveno na istočnoevropske i zemlje Baltika.

U julu ove godine Šandoru Kepiru je izrečena oslobađajuća presuda pred sudom u Budimpešti po optužbama za saučesništvo u ratnim zločinima počinjenim u Srbiji 1942. godine. Kepiro je optužen za smrt 35 civila u Novom Sadu tokom Drugog svetskog rata a umro je dva meseca nakon skandalozne oslobađajuće presude.

Prethodni veliki proces zbog nacističkih zločina održan je u Nemačkoj 1992. Tada je na doživotni zatvor osuđen Jozef Švamberger, zapovednik više nacističkih logora, koji je posle rata pobegao u Argentinu. Deset godina kasnije je odbijen njegov zahtev da bude prevremeno pušten iz zatvora u Manhajmu, u kojem je umro 2004. godine.

Prošla 2010. godina je bila druga uzastopna u kojoj je broj istraga o mogućim nacističkim zločincima rastao jer je 2007-08. pokrenuto 608 zahteva. Nemački skok u pokrenutim sudskim procesima je najdramatičniji – od 27 u 2008-09. do 177 u 2009-10. Zurof kaže da je Nemačka promenila svoju politiku sudskog progona kako bi omogućila da veći broj osumnjičenih, posebno onih koji nisu bili oficirska klasa i oni nenemačkog porekla, budu optuženi.

Zurof takođe kaže da Austrija ima “užasnu istoriju” nacističkih sudskih progona, jer tamo nije pokrenut ni jedan proces u više od 30 poslednjih godina, uprkos ozbiljnim optužbama prema nekoliko ljudi koji žive u toj zemlji. Najpoznatiji je slučaj bivšeg hrvatskog policijskog komandanta Milivoja Ašnera, optuženog za deportaciju hiljada ljudi u smrt. On je optužen u Hrvatskoj ali je Austrija odbijala da ga izruči sve do njegove smrti u 98 godini života u junu ove godine.

Od januara 2001., 78 optužnica je podignuto protiv nacističkih ratnih kriminalaca širom sveta, većinom u Sjedinjenim Državama.

Nemačka Centrala za razotkrivanje ratnih zločina u Ludvigsburgu i dalje traga za nacističkim lekarom Aribertom Hajmom. Hajm, poznat kao "Dr. Smrt", posle Alojza Brunera najbližeg saradnika Adolfa Ajhmana na drugom je mestu liste i danas najtraženijih nacističkih zločinaca.

Ostale vestiArhiva