Danas u Japanu počinje 15. svetsko prvenstvo u košarci na kojem će naša reprezentacija, svetski prvak i rekorder sa pet titula, poslednji put igrati pod imenom Srbija i Crna Gora. To ime će u našoj košarci biti upamćeno po najvećim neuspesima ukoliko u naredne dve nedelje „plavi” (i dalje je to nadimak našeg nacionalnog tima) ne nadmaše sebe.

Prvi protivnik u „A” grupi, smeštenoj u Sendaiju, jeste Nigerija. Meč počinje u 9 časova po našem vremenu (16 po lokalnom) i prenosiće ga Radio televizija Srbije.

Posle dugo vremena bez uloge favorita

Kuriozitet je da svetski prvak nije u grupi favorita a mnogi naš tim vide i bez medalje. Ipak, „plavi” su u 10 pripremnih utakmica pokazali da mogu sa svima ravnopravno da se nose osim sa Španijom koja uz olimpijskog prvaka Argentinu i SAD važi za najbolju ekipu. Novi selektor Dragan Šakota se opredelio za podmlađivanje (ruku na srce, drugog izbora i nije imao) a SCG će sa prosekom od 23 godine biti jedna od najmlađih reprezentacija.

Sistem takmičenja je takav da svako opuštanje može skupo da košta. Zato pobeda protiv Nigerije ne bi smela da dođe u pitanje, kao i bodovi protiv Libana i Venecuele. Argentina je možda prevelik zalogaj, ali bi od Francuske moglo da se „preotme” drugo mesto u grupi, tim pre što je u poslednji čas ostala bez svog najboljeg igrača Tonija Parkera (slomio prst).

Susret SCG – Nijerija je okršaj ekipa koje iz raznih razloga nisu mogle da računaju na sve svoje najbolje košarkaše. Kad je naš tim u pitanju, svetskoj javnosti najviše bode oči to što nema Stojakovića, Krstića, Radmanovića, Jarića, Pavlovića, Vujanića... A zna se da je od njih samo Vujanić izostao zbog povrede...

Reč koja se tako često poslednjih godina pominje u našoj košarci – patriotizam – ništa manje nije prisutna i kada se priča o slabostima nigerijske reprezentacije. Neki njeni košarkaši, poput nekadašnjeg igrača Crvene zvezde Tundžija Avodžobija, smatraju da je „nedostatak patriotizma najveći razlog što Nigerija nije najbolja u Africi i što ne igra zapaženiju ulogu u svetu”. Ipak, i oslabnjen nigerijski tim se nada uspehu u Japanu, što potvrđuje i Avodžobijeva izjava uoči današnje utakmice:

– Nismo došli u Japan samo da bismo popunili broj. Želimo da stignemo što je moguće dalje. Možemo da iznenadimo neke reprezentacije.

Kada se priča o nigerijskoj košarci prve dve reči su obično – Hakim Olajdžuvon, legendarni centar Hjuston „rokitsa” koje je dva puta odveo do trona NBA. Međutim, on je igrao za američku reprezentaciju za koju se pre dve godine opredelio i Emeka Okafor (Šarlot). Sadašnji selektor Sem Vinsent, bivši NBA igrač u Bostonu, Čikagu, Sijetlu i Orlandu, ne može da računa na još dva kolosa sa značajnim iskustvom iz NBA – Majkla Olovokandija (Boston) i Obinu Ekezija (Lotomatika, Rim), nekadašnjeg člana Crvene zvezde. Tako je u timu od igrača iz najbolje lige na svetu samo kapiten Ime Udoka (Njujork) koji je bek-krilo.

Od 1963. uvek s medaljom

Sudeći po igrama u pripremama igra naše reprezentacije će najviše počivati na osovini Igor Rakočević – Darko Miličić. Ipak, nema više igrača koji sami mogu da donose pobede, pa je jasno da samo krajnje kolektivnom igrom i izuzetnom borbenošću može da se stigne do uspeha što bi, po većini članova nacionalnog tima, bio plasman u četvrtfinale.

Na ispitu je i tradicija. Naša reprezentacija je od Rio de Žaneira 1963. uvek osvajala medalje na svetskim šampionatima (izuzev u Torontu 1994 kad nije mogla da učestvuje zbog sanksija Ujedinjenih Nacija). Na poslednja tri prvenstva na kojima je igrala osvajala je zlatne madalje – Buenos Aires 1990, Atina 1998. i Indijanapolis 2002.
Pre četiri godine u Indijanapolisu zenit je dostigla jedna od naših najboljih generacija iz koje će u Japanu igrati samo kapiten Rakočević. Sa tim titulom u istoriju je otišlo i ime Jugoslavija. Srbija i Crna Gora je od Jugoslavije nasledila i svetsku i evropsku krunu, a ako sada zataji, neće Srbiji ništa ostaviti u amanet. Na dva evropska prvenstva je doživela neuspeh (Stokholm 2003 – 6. mesto, Beograd 2005 – plasman od 9. do 12. mesta) a još gore je prošla na Olimpijskim igrama u Atini 2004 (pretposlednje, 11. mesto).

Ostale vestiArhiva