"Grčka danas poseduje 1.600 tenkova, što je gotovo četiri puta više od Nemačke. Istovremeno, svaki poznavalac vojne strategije reći će da, zbog geološke konstitucije, Grčkoj tenkovi za odbranu zemlje nisu ni od kakve koristi. Ali, Grčka i dalje kupuje naoružanje", tvrdi namački radio.
Najviše koristi od toga ima Francuska koja je Grčkoj prodala borbene avione i helikoptere u vrednosti od gotovo 800 miliona evra, rakete u vrednosti od 58 miliona i elektroniku za protivazdušnu odbranu za 19 miliona evra.
Holandija i Nemačka, zemlje koje od Grčke traže još strože mere štednje, prodale su Atini vojnu opremu i vozila u vrednosti od 90 miliona evra, a Italija delove za avione i naoružanje za 52 miliona. I Španija je ostvarila dobit od prodaje hemikalija koje su potrebne za eksploziv u vrednosti od 33 milijuna evra.
"Grčka trenutno pokušava da uštedi svaki mogući cent iz državnog budžeta, ali naoružanje je još najveća stavka potrošnje. Kao razlog se navodi potencijalna opasnost koju navodno predstavlja susedna Turska", isiče Dojče vele.
Nekadašnji grčki zamenik ministra odbrane Panos Beglitis 2010. godine je izjavio da zemlje EU nisu izvršile pritisak na Atinu da kupuje oružje kako bi joj bili otpisani dugovi. On je podsetio da je opsežna trgovina oružjem postojala oduvek i da se grčka kupovina ne događa zbog krize.
Međutim, jedan savetnik tadašnjeg premijera Jorgosa Papandreua, koji je želeo da ostane neimenovan, izjavio je za pojedine medije da niko nije rekao da Grčka treba da kupuje ratne brodove kako bi dobila finansijsku pomoć, ali da je svima u Atini bilo jasno da će Grčka uživati veću podršku ako kupuje naoružanje iz EU.
Članice EU izvezle su 2010. godine oružje i opremu u vrednosti od 2,5 milijardi evra u Saudijsku Arabiju, zatim u Ujedinjene Arapske Emirate (1,5 milijardi), Oman (1,2 milijarde) i u Bahrein, Jordan, Kuvajt, Katar i Jemen (ukupno 1,1 milijarda evra).
Pojedine diplomate u Briselu upozoravaju na stanje u Alžiru gde bi, nakon izbora, moglo da dođe do nemira i gde će islamističke grupe pokušati da uklone autokratskog predsednika Abdelaziza Butefliku. Raniji sukobi u toj zemlji 1992. godine kulminirali su u građanskom ratu u kome je poginulo 200.000 ljudi.
"Ako Alžir postane nova Libija ili Sirija, tada na terenu neće biti manjka oružja koje je uvezeno iz članica EU. Ukupan izvoz samo za 2010. godinu iznosi gotovo milijardu evra. Evropske zemlje prodale su, pre revolucija, diktatorima u Egiptu, Libiji i Tunisu oružje u vrednosti od pola milijarde evra, a to oružje i danas kola Libijom", tvrdi Dojče vele.
Zemlje Evropske unije trebalo bi da slede pravilo prema kome ne smeju da prodaju oružje zemljama u kojima postoji "otvorena opasnost" da će se oružje upotrebiti za unutarnju represiju ili "koje bi moglo izazvati ili produžiti oružani sukob". Taj stav je vrlo nejasan i rastegljiv, pa nije čudno što se često zabobilazi.

Ostale vestiArhiva