Posledice nuklearne katastrofe i razornog zemljotresa i cunamija koji je na današnji dan 2011. godine udario Japan još se osećaju, a Japanci i dalje vidaju rane. Iako su ulice japanskih gradova očišćene, a srušene zgrade se obnavljaju veoma brzo, psihološke posledice neizmerne tragedije i dalje trpe milioni Japanaca.
Zemljotres koji je pogodio Japan bio je jedan od pet najrazornijih u istoriji, toliko snažan da je spustio visinu japanske obale za jedan metar, a čitavu teritoriju ostrvske zemlje pomerio za dva metra bliže SAD. Nekoliko sati posle zemljotresa usledilo je još jedno veliko zlo - ubitačni cunami, koji je u jednom trenutku dostigao visinu od 40 metara, najveći je krivac za razaranje. Zemljotres i cunami odneli su živote 15.850 ljudi, kao nestale se vode 3.287 osobe, povređeno je 6.011 ljudi, dok je više od 125.000 zgrada uništeno ili oštećeno.
Japanci nisu tog 11. marta imali ni sekunde mira - usledila je treća tragedija, eksplozija u nuklearnoj elektrani u prefekturi Fukušima. Tri reaktora su se istopila, što je izazvalo radijaciju koju svet nije video još od Černobilja. Japanski car Akihito se obratio građanima i rekao da svima predstoji era reforme i izgradnje. Čitav svet je gledao kako požrtvovani dobrovoljci, svesni da odlaze u sigurnu smrt, odlaze u nuklearnu elektranu da gase požare kako bi spasli stanovništvo u okolini. Iako obnova teče dobro, 125.000 raseljenih porodica ne mogu da se nadaju povratku u svoje domove jer stručnjaci procenjuju da će proći godine pre nego što se život u Fukušimi vrati u polunormalno stanje. Druga opasnost koja preti je u dušama Japanaca - Satoši Takahiši, poznati japanski klinički psiholog, kaže da bi posledice po mentalno zdravlje ljudi posle svih tragedija koje su preživeli mogle da budu gore čak i od fizičkog razaranja. Japanci su primorani da sami odlučuju šta treba da jedu da se ne bi otrovali i gde da žive po sopstvenom izboru, jer vlada nije u mogućnosti da im to kaže. A oni nisu navikli na to - rekao je Takahiši. Preživelima od razornog zemljotresa je malo lakše, oni pate od posttraumatskog stresa, sa simptomima nesanice i drhtanja. Radijacija, koja već uništava telo, podmuklija je i kod Japanaca izaziva „spor, jezivi pritisak" u umu koji može da dovede do teške depresije. Neki ljudi govore da žele da umru. Drugi se odaju alkoholu. A ima i mnogo njih koji su apatični i potpuno nezainteresovani za život - kazao je Takahiši. U dosadašnjem toku obnove raščišćeno je 23 miliona tona ruševina. Japan se u protekloj godini borio i protiv još jedne posledice prirodne katastrofe, suočavajući se i sa ekonomskom krizom posle zatvaranja nuklearke. Vlada mora da odvaja mnogo više novca za uvoz nafte i gasa, što je stvorilo deficit u 2011. godini, prvi koji se dogodio Japanu posle tri decenije ekonomskog rasta i prosperiteta. Svetska banka i druge institucije su procenile da ekonomska šteta od katastrofa iznosi najmanje 210 milijardi dolara i da je reč o „najskupljoj" prirodnoj katastrofi u istoriji. Iz straha od radioaktivne kontaminacije Kina, Vijetnam, ali i Australija, Kanada, Nemačka, Francuska, Britanija, Holandija, SAD i druge zemlje obustavile su uvoz hrane iz krajeva najbližih Fukušimi ili su pojačale kontrolu mleka, svežeg voća i povrća, što je dodatno uticalo na loše ekonomsko stanje. Slučajevi samoubistava drastično su povećani u prvim mesecima posle prošlogodišnjeg zemljotresa, cunamija i nuklearne katastrofe, objavila je japanska vlada. Tokom maja 2011. samoubistvo je izvršilo 3.375 Japanaca, što je za 20 odsto više nego u istom mesecu 2010. Veruje se da je povećan broj samoubistava, pored bola za izgubljenim najmilijima, razorene imovine i preživljenog stresa, posledica i negativnog uticaja katastrofe na privredu, što je mnoge firme dovelo do bankrotstva. Građanima Japana nije previše stalo do novca. Iako vlasti u Tokiju pokušavaju ponovo da osposobe reaktore u Fukušimi, narod protiv toga protestuje, a ankete pokazuju da je 70 odsto građana protiv obnove nuklearnih postrojenja. Ukoliko se u sledećim mesecima ispostavi da ima dovoljno struje za sve, postoji mogućnost da se Japan potpuno okrene obnovljivim izvorima energije.
I brojke su na strani građana: lokalne vlasti u gradu Fukušima, koji se nalazi oko 50 kilometara od atomske centrale, smatraju da će im biti potrebno čak 30 godina da u potpunosti dekontaminiraju grad koji ima 300.000 stanovnika i čiji pojedini delovi pokazuju radijaciju 200 puta višu od prirodne.

Ostale vestiArhiva