Vašington – To u stvari nije bila tajna američke „bif” industrije, jer nije ni mogla da bude. Svi u tom esnafu koji godišnje obrće preko 70 milijardi dolara znali su za to, ali nije bilo poželjno da u to budu upućeni i potrošači.

A onda je računice, pred kraj prošle godine, pokvario jedan Britanac, međunarodna kulinarska zvezda Džejmi Oliver, koji je u okviru svoje popularne TV emisije „Revolucija prehrane”, izveo eksperiment za koji je koristio mašinu za sušenje veša, da bi gledaocima pokazao kako i od čega se pravi tajni aditiv mlevenoj govedini koja se kupuje u samoposlugama i koristi za hamburgere u lancima „brze hrane” („Mekdonalds”, „Burger king”, „Tako bel” i drugi). To se našlo na „Jutjubu” i počele su nevolje (za „bif” industriju).

Dosolila je TV mreža Ej-Bi-Si, koja je početkom marta emitovala svoju istraživačku emisiju o tome, dajući dodatni publicitet tom dodatku čijem je imenu kumovao jedan mikrobiolog u državnoj službi. To ime ne podstiče apetit, već pre izaziva „prevrtanje želuca”: „ružičasti šlajm” („pink slime”).

Prema nalazima Ej-Bi-Sija, taj dodatak je u 70 odsto mlevenog mesa koje se prodaje u američkim samoposlugama. Industrijsko ime mu je „fino teksturisana goveđa krtina”, a skraćenica LFTB.

Pravi se od onoga što od govečeta preostane kada se u klanici od njega odvoje meso, koža, kosti i iznutrice. Reč je uglavnom o vezivnom tkivu, sa salom i tragovima mesa, dakle o otpacima koji su se nekad ili bacali ili koristili za pravljenje hrane za kućne ljubimce, pse i mačke.

Smišljen je međutim proces da se i to iskoristi. U specijalnim mašinama to se zagreva da bi se odvojile masnoće, a onda se tretira amonijakom (istim onim koji je i sastojak kućne hemije) da bi se ubile bakterije: salmonela i ešerihija koli. Konačni proizvod je jedna ružičasta masa u obliku štapića koja se zamrzava i šalje pakerima mesa da je pomešaju za mlevenom govedinom.

Od jednog govečeta se tako dobije i do šest kilograma „ružičastog šlajma”, što je, naravno, povećavalo profit klaničara. Taj aditiv se inače proizvodi u pet fabrika koje zapošljavaju 5.000 radnika.

U samoposlugama i „Mekdonaldsima” mušterije nisu znale da kupuju i jedu i to. Prehrambena industrija je u Americi doduše strogo regulisana, na pakovanjima svega što je za ishranu nalaze se detaljni (po pravilu veoma dugački) spiskovi aditiva (ko to pročita po pravilu izgubi apetit – jer ne očekuje toliko dodataka na recimo pečenom piletu ili u kesici kikirija) – ali je nadležna agencija, Administracija za lekove i hranu (verovatno pod pritiskom klaničkog lobija), odlučila da, ovaj, pošto je „prirodan”, potiče od krave, ne treba da se navodi.

U samoposlugama smo, došavši ovamo, primetili doduše da je mlevena govedina nekako previše fina, ali to smo pripisivali usavršenoj tehnologiji obrade.

Ova podvala je, naročito posle njenog iznošenja u emisiji Ej-Bi-Sija početkom marta, izazvala veliku uzbunu među potrošačima, čiji je dosadašnji učinak prilično impresivan. Tri od pet fabrika „pink šlajma” su zatvorene, veliki lanci samoposluga jedan po jedan najavljuju prestanak prodaje takvog mlevenog mesa, a nadležni department je, posle onlajn peticije koja je sakupila 250.000 potpisa, najavio da će ono prestati da se koristi i u školskim kantinama.

Predale su se i čuvene hamburgernice: „Mekdonalds” je objavio da više ne koristi „pink slajm”, a njegov primer sledili su „Burger king” i „Tako bel”.

Naveden je i primer Evrope, gde tako nešto nije dozvoljeno, posle iskustva sa „ludim kravama”.

Sve ovo je, očekivano, izazvalo vanredno stanje u klaničnoj industriji koja je time ostala bez dobro razrađenog trika za povećavanje zarade. Mobilisano je čak pet guvernera iz država koje su glavni proizvođači govedine: Teksasa, Kanzasa, Nebraske, Ajove i Kolorada.

„To je neopravdano i nezasluženo zastrašivanje”, izjavio je guverner Ajove Teri Brenštad, koji je, zajedno sa kolegom iz Teksasa Rikom Perijem, donedavnim pretendentom za predsedničku nominaciju, najavio da će javno jesti pljeskavice sa prokaženim dodatkom, kako bi javnost uverio da je bezbedan.

Potegnut je i politički osetljivi adut gubitka radnih mesta, kao i upozorenje da će zbog toga mlevena govedina da poskupi, što je stvorilo delikatni sukob interesa između građanskih novčanika i stomaka.

Potrošači su se međutim digli na noge i proizvođači imaju veoma malo izgleda da imidž dodatka, čije samo ime izaziva gađenje, na bilo koji način promene.

Amerika inače ima nacionalni prehrambeni problem, uprkos ovdašnjem obilju hrane. Gotovo svaki treći stanovnik je gojazan, što podrazumeva dijabetes i druge zdravstvene komplikacije. Pošto se ovde veoma mali procenat obroka priprema u kućama – uglavnom se koristi industrijski pripremljena hrana – vodi se stalna borba između zagovornika zdrave i prevlađujuće „džank” („đubre”) ishrane.

Genetski modifikovane žitarice ovde su u slobodnom prometu, a porast gojaznosti je u poziciju „državnog neprijatelja” stavio i jedan od ovde najpopularnijih obroka, picu, koja se, paradoksalno, u skladu sa državnim propisom, u školskim kantinama svrstava u „povrće”.

Profesor Marion Nestl, nutricionista sa Njujorškog univerziteta, odobrovoljio je klaničnu industriju svojom izjavom u jednom televizijskom intervjuu da je „ružičasti šlajm” sasvim bezbedan za jelo, ali ju je razočarao i dilemom da li je „društveno prihvatljiv”. „Ljudi obično ne jedu otpatke”, kazao je.

Džerald Džinšejn, pomenuti mikrobiolog koji je prvi „dunuo u pištaljku”, bio je nedvosmislen: „To u svakom slučaju nije sveže mlevena govedina, to je samo jeftina zamena za nju. Zasitiće vas, ali vam neće baš prijati pomisao šta ste upravo progutali.”

Ostale vestiArhiva