Ipak, postala je glavna junakinja najnovije knjige o terorističkim napadima 11. septembra 2001. i rušenju kula Svetskog trgovinskog centra u Njujorku - prve o tim događijma koja govori o prevari i pokušaju da se iz užasnog napada izvuče lična korist.
Robi Fišer i Anđelo Guljielmo su u knjizi "Žena koja nije bila tamo", opisali kako je Tanja Hed godinama lagala javnost da je bila u jednoj od Kula u trenutku napada, kako je postala jedna od najpoznatijih "protagonistkinja" tih događaja - gostujući na televizijama, obilazeći američke univerzitete i sastajući se sa najvišim zvaničnicima Njujorka - i kako su je, na kraju, razotkrili.
Njena priča je počela 2004. godine, kada je preko interneta stupila u kontakt sa Udruženjem preživelih iz napada na Svetski trgovinski centar.
Prilikom sastanka sa porodicama nastradalih Hedova je ispričala priču koja nikoga nije mogla da ostavi ravnodušnim, navodi se u knjizi.
Na dan napada se, tvrdila je, nalazila u južnoj Kuli STC-a, čekajući lift na 78. spratu. U tom trenutku je u zgradu udario avion koji su preuzeli otmičari.
Hedova je kazala da je izgubila svest i da se samo seća da joj je pomogao čovek sa crvenom maramom na glavi, koji je ugasio vatru kojom je bila zahvaćena njena odeća. On je njoj i nekolicini drugih ljudi pokazao put do požarnih stepenica, kojima su uspeli da se spuste u podnožje zgrade i izađu, pre nego što se sve srušilo.
Hedova je na taj način uspela da se spase, što bi bilo ravno čudu, jer je samo 19 ljudi, koji su bili iznad mesta u koje je udario avion, uspelo bezbedno da izađe iz zgrade.
Mediji su se odmah zainteresovali za celu priču i ona je gostujući na televizijama kroz suze ispričala potresne detalje o ljudima koji nisu uspeli da izađu:
"Kad sam se pridigla i krenula ka stepenicama videla sam umirućeg čoveka, koji mi je rekao svoje ime i pružio venčani prsten da predam njegovoj supruzi. To nikada neću zaboraviti."
Javnost je još više bila potrešena kada je rekla da je njen verenik Dejv nastradao u drugoj kuli. Više nije bilo povratka, nesrećna devojka je postala simbol patnje i žrtvovanja koje su podneli Njujorčani tog dana.
Hedova je imenovana za predsednicu Udruženja preživelih u napadu 11. septembra, vodila je građane koji su dolazili u Njujork da obiđu mesto napada Graund ziro, sastajala se sa gradonačelnicima Rudolfom Đulijanijem, Majklom Blumbergom i bivšim guvernernom Njujorka Džordžom Patakijem.
"Ono što sam videla nikada neću zaboraviti. Videla sam mnogo smrti i uništenja, ali i nadu da će sve proći", govorila je u obraćanju studentima, na godišnjicama obeležavanja 11. septembra.
Medijima je ispričala da je studirala na Harvardu i Stenfordu, te da je radila u kompaniji Meril Linč.
Sve se činilo istinito i potresno... A onda je istina počela da izlazi na videlo.
Naime, celoj priči je falio samo jedan detalj.
Hedova nikada nije pristala da o poslednjim trenucima pred rušenje Kule priča sa porodicama nastradalih. Uprkos traumama koje bi to moglo da im izazove, porodice su želele da čuju neki detalj od nje, o tome šta su njihovi najdraži poslednje rekli, gde su se nalazili, koga su dozivali.
Hedova se godinama pravdala da je za nju previše traumatično da ulazi u detalje, izbegavajući susrete sa porodicama.
"Nikada sa nama nije podelila te detalje, uvek je govorila da je previše bolno za nju da o tome govori", priča Alison Krouter, majka Velsa Kroutera, osobe sa crvenom maramom za koga je Hedova ispričala da ju je spasao. Krouter nije preživeo napad i nije bilo nikog ko bi mogao da potvrdi njenu priču.
Sve što je govorila počelo je da se ruši kao kula od karata... ili kao njujorške kule.
Kada je naterana da saopšti prezime svog navodnog verenika Dejva, otkriveno je da osoba sa tim imenom jeste nastradala u severnoj Kuli, ali je njegova porodica rekla da on nikada nije bio veren i da nikada nisu čuli za devojku sa tim imenom.
Sa Harvarda i Stenforda je saopšteno da Tanja Hed nikada nije studirala na tim fakultetima. Isto je saopštio i Meril Linč: "Tanja Hed kod nas nikada nije radila."
U Udruženju preživelih su rekli da nisu mnogo znali o njenom životu pre 11.septembra 2001.godine, pošto im je samo rekla da je ćerka diplomate. Pričala je i da je putovala na Tajland i u Nju Orleans, da pruži pomoć stradalnicima, posle cunamija i uragana Katrina.
Da njenim lažima nema kraja, videlo se i iz priče po kojoj je u znak sećanja na svog verenika osnovala Fondaciju za pomoć deci, iako nijedna fondacija sa takvim imenom nije registrovana u Njujorku.
Autori knjige na kraju otkrivaju da je njeno pravo ime Alisija Hed i da u vreme napada na Bliznakinje uopšte nije ni bila u Njujorku, već u Barseloni, gde je živela.
"Heroina" 11. septembra 2001. je - ustvari - prvi put došla u Ameriku 2003. godine, prenosi Uroš Piper, dopisnik Tanjuga iz Vašingotna.

Ostale vestiArhiva