Danas je u Oslu četvrti dan suđenja Andersu Beringu Brejviku, ultradesničarskom norveškom ekstremisti koji je prošlog leta u dva napada u glavnom gradu Noorveške i na ostrvu Utoja ubio 77 osoba.
Brejvik prilikom ulaska u sudnicu nije uputio ultradesničarski pozdrav uzdignutom pesnicom kao prethodnih dana, što mu je, na zahtev porodica žrtava, sugerisao njegov branilac. Novi dan suđenja počeo je različitim gledištima Brejvika i tužioca oko toga šta bi trebalo da bude tema rasprave.
Optuženi Brejvik izjavio je danas da nije verovao da će preživeti napad ispred sedišta vlade u Oslu, kada je ubio osam ljudi, kao i da je očekivao da će se sukobiti s policijom kada je iz glavnog grada krenuo ka kampu mladih laburista na ostrvu Utoji, gde je ubio 69 ljudi. Na putu ga, međutim, niko nije zaustavio.
On je rekao da je počeo da planira te napade još 2006. godine i da je bio uveren da će to biti "samoubilačka akcija", jer je izračunao da ima manje od pet odsto šanse da preživi.
"Nasilje je sredstvo za ostvarenje cilja", kazao je Brejvik i dodao da je prethodno bezuspešno probao "i druga sredstva", ali da su "konzervativni nacionalnisti" cenzurisali norvešku i evropsku štampu, preneo je Bi-Bi-Si (BBC).

Video igrice mu pomogle u planiranju napada
Pre pet godina je, kako je ispričao, po 15-16 sati dnevno igrao video igrice, posebno "Vorld of vorkraft", što mu je pomoglo u planiranju napada i vežbanju gađanja, a 2010. godine je često išao u streljanu.
Prema njegovim rečima, automatskoj pušci i pištolju koje je koristio u napadu na Utoji dao je nazive po likovima iz norveške mitologije.
Navodeći da je želeo da spase Norvešku i Evropu od multikulturalizma, Brejvik je rekao da su meta njegovog napada bile levičarske političke snage koje su, kako je naveo, izdale zemlju otvorivši je za imigrante.

Želeo da postane mason
Brejvik tvrdi da je želeo da postane mason još kada je imao 17-18 godina, zato što je po njemu to hrišćanska organizacija koja štiti mnoge evropske tradicije. Tužilac želi da čuje od Brejvika nešto više o februaru 2006. i njegovom prvom susretu sa masonskom ložom, a norveški ubica nastoji da dovede u pitanju prvi pskhijatrijski nalaz o njemu, na šta mu sledi odgovor da će to moći da učini naredne nedelje. Brejvik traži diskusiju o "tačkama radikalizacije", po njemu "najvažnijoj stvari o kojoj brinete pored uniformi i kompjuterskih igara".
Nakon što je Brejvik juče sudu saopštio da se u afričkoj državi Liberiji 2002. godine sreo sa srpskim nacionalistom čije ime nije želeo da kaže, pažnju britanskih medija danas izaziva Brejvikova veza sa ultranacionalistima u Britaniji.
Suđenje Brejviku bi moglo da traje 10 nedelja. Ukoliko bude proglašen uračunljivim, mogao bi da bude osuđen na 21 godinu zatvora i ta kazna bi se potom mogla produžavati na neograničeno vreme.
Ako stručnjaci, međutim, zaključe da je mentalno bolestan, mogao bi biti zatvoren u psihijatrijsku ustanovu do kraja života.

Ostale vestiArhiva