Kako tvrde ti izvori, Putin neće prisustvovati ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara 27. jula, bez obzira na činjenicu da će Rusija dve godine kasnije u Sočiju biti domaćin zimskih igara.
Umesto toga, Putin će u London najverovatnije poslati premijera Dmitrija Medvedeva.
List ističe da je oko 120 šefova država širom sveta do sada potvrdilo da će učestvovati na otvaranju Olimpijade, ali među njima neće biti nekoliko lidera koju su na crnoj listi EU - sirijski lider Basar al Asad, predsednici Zimbabvea i Belorusije, Robert Mugabe i Aleksandar Lukašenko.
"Gardijan", takođe, podseća na kontroverznu odluku Putina s početka meseca da bojkotuje samit G-8 čiji je domaćin bio američki predsednik Barak Obama.
Putin je tvrdio da je prezauzet formiranjem vlade i na samit je poslao Medvedeva, navodi "Gardijan", napominjući da je ruski predsednik ranije optužio SAD da su podstakle ulične proteste protiv njega, kao i da je nezadovoljan planovima Vašingtona za razmeštanje protivraketnog štita u Evropi.
Što se tiče Britanije, duga je lista njegovih pritužbi.
Pored nerešenog slučaja ruskog špijuna Aleksandra Litvinjenka - što je izvor tinjajućih tenzija - Kremlj su razbesneli i pozivi da se uvedu zabrane za neke zvaničnike Rusije optužene za kršenje ljudskih prava.
Grupa poslanika britanskog parlamenta glasala je u martu za to da se ne izdaju vize onim zvaničnicima na koje se sumnja da su odgovorni za smrt ruskog pravnika Sergeja Magnickog u zatvoru 2009. godine.
Forin ofis je to do sada ignorisao.
Bivši ministar za Evropu iz redova laburista Denis Mekšejn pozdravio je juče nameru Putina da ne dođe na Olimpijadu.
On je početkom godine rekao da Dauning strit mora jasno da stavi do znanja da je Putin nepoželjan na Olimpijskim igrama.
Mekšejn smatra da Putin ne želi da dođe u jednu demokratsku zemlju i shvati koliko je sad nepopularan zbog toga što odbija da vrati vladavinu zakona u Rusiju.
List podseća da je Putin prisustvovao otvaranju Olimpijskih igara u Pekingu u avgustu 2008. godine, a da je njegovo učešće bilo pod senkom tadašnjih događaja u Gruziji i da su oni tadašnji americki predsednik Džordž Buš imali žučnu raspravu o tome ko je odgovoran za sukobe u toj zemlji.
Od stupanja Dejvida Kamerona na dužnost britanskog premijera 2010. godine u britansko-ruskim odnosima beleži se umeren napredak, uz činjenicu da se šef diplomatije Vilijam Hejg, koji je u ponedeljak boravio u Moskvi, zalaže za promovisanje bilateralnih trgovinskih odnosa.
Putin je i dalje ljut zbog odbijanja Britanije da izruči kritičare Kremlja koji žive u Londonu - oligarha Borisa Berezovskog i čečenskog separatističkog lidera Ahmeda Zakajeva.
Krupne razlike postoje i kada je reč o međunarodnim pitanjima - zapad je ogorčen zbog nepokolebljive podrške Moskve sirijskom predsedniku Bašaru al Asadu, dok Rusija Britaniju i SAD vidi kao nekog ko pruža podršku sirijskim pobunjenicima u okviru plana zapadnih zemalja za prislino svrgavanje režima u Damasku.

Ostale vestiArhiva