Nakon mera vlade, kojima se znatno otežava kupovinu insotsrane valute, "podrumi" su postali jedina mesta gde se mogu kupiti američki dolari.
Naravno, tada ni kurs nije zvaničan, pa jedan dolar vredi šest umesto zvaničnih 4,5 pesosa, preneo je AFP.
Prodavci "zelembaća" koji šetaju po trgovima moraju da budu obazrivi kako ne bi zapali za oko velikom broju finansijskih inspektora.
Predsednica Argentine Kristina Fernandes izjavila je pre dva dana da će svoju licnu ušteđevinu prebaciti iz dolara u argentinske pesose, jer je štednja u toj valuti profitabilnija.
Fernandes je navela da ce svoj dolarski račun prebaciti u domaću valutu i pozvala ostale zvaničnike da učine isto.
Manje od godinu dana nakon što je Kristina Fernandes ponovo izabrana za predsednicu Argentine, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je njena popularnost opala zbog ekonomske situacije i zabrane kupovine dolara kao i poziva da se štedi u pesosima.
Vlada je prošlog novembra uvela novu kontrolu valutne razmene. Oni koji žele da kupe dolare moraju da na uvid daju svoj jedinstveni matični broj, kog zatim proverava državna poreska služba, pre nego što transakcija bude odobrena.
Ovog meseca na snagu su stupile još veće restrikcije.
Argentinci koji nameravaju da putuju u inostranstvo moraju da dokažu da je njihov novac legalno pribavljen, kao i da poreskoj službi saopšte gde, kada i zbog čega putuju.
Vladine mere su usporile odliv kapitala, koji je prošle godine premašio 21 milijardu dolara.
Međutim, visoka inflacija smanjuje poverenje u pesos, a, uz brojne kontrole, Argentinci se sve više okreću nezvaničnom valutnom tržištu da bi pribavili dolare.
"Dolar je argentinska bolest koja je nastala usled decenijske nestabilnosti u zemlji kada je narodu sva ušteđevina u pesosima zbog inflacije propadala", objašnjava Miguel Kigel, direktor instituta Ekonvjuz.
"Narod želi da ima slobodu da radi šta želi sa svojim novcem, on ne želi nikakva ograničenja kao što su ove drakonske mere vlade", dodaje Kigel.
Građani su revoltirani i zbog natpisa pojedine štampe o visini ušteđevine pojedinih članova argentinske vlade.
Ekonomista Eduardo Kuria smatra da bi "pezifikacija" ekonomije, posebno u sektoru za nekretnine imala suprotan efekat, usporavajući ekonomsku aktivnost zemlje.
Predviđa se da će privredni rast Argentine u ovoj godini biti u padu posle prosečnih osam odsto u periodu od 2002. do 2011, izuzimajući 2009. kada je zemlja bila u recesiji.

Ostale vestiArhiva