Vesti
Sport
Nije bilo lako doći sa Kosova i Metohije i snaći se u Beogradu
10.07.2012. 12:00
Izvor: sportal.rs
Nije bilo lako doći sa Kosova i Metohije i snaći se u Beogradu
Kao dete rat ga je oterao sa rodnog Kosova i Metohije u Beograd. Za razliku od mnogih koji nikada ne uspeju da se naviknu na novu sredinu, Miloš Ostojić je to uspeo. Već šest meseci je standardan u timu Partizana.
- Lepo mi je mnogo u prvom timu. Tu sam šest meseci i apsolutno sam se privikao. Malo me je zateklo kada sam saznao da ću debitovati u prvoj postavi protiv Javora. Trener Vanja Radinović mi je to saopštio. Znao sam da je na meni samo da se dobro spremim za meč. Bio sam ranije prebačen u prvi tim, ali nisam imao pravo zbog kartona da igram. Kada sam čuo da ću debitovati, pričao sam sa porodicom, ali nisam preterano razmišljao o utakmici - rekao je Ostojić za SPORTAL.RS.
Na početku priznaje da mu nije bilo lako.
- Sa sedam godina sam došao u Beograd, kada je bio rat na Kosovu i Metohiji. Počeo sam u školi fudbala kod trenera Milana Vukelića, čoveka koji je odigrao preko 400 utakmica za "parni valjak". Posle godinu dana treniranja kod njega, on je odlučio da me prebaci u Partizan. Prvi trener mi je bio Zvonko Popović, potom Ilija Zavišić i Dušan Trbojević.
Niste dozvolili da Vas "pojede" veća sredina?
- Sreća u nesreći je bila što sam kao veoma mali došao u Beograd sa Kosova. Možda bih se teže uklopio da sam bio stariji. Nije mi bilo lako kao detetu od sedam godina, ali navikao sam se.
Posebne rituale pred meč Ostojić nema.
- Samo se trudim da razmišljam o utakmici na kojoj ću igrati. Najteže mi je bilo kada smo igrali protiv PAOK-a prijateljsku pre neku godinu. Ne sećam se imena igrača, ali je bio izuzetno nezgodan za čuvanje. Jedino sam pred meč sa Crvenom zvezdom malo duže razmišljao, kako će sve da protekne, na početku je možda bilo malo treme, ali je i ona nestala kako je počeo duel.
Pohvale Ivana Ivanova znače mnogo mladom štoperu.
- Ivan je skroman momak, mnogo mi pomaže. Često pričam sa njim, tražim savete i pokušavam da što više prihvatim.
Na kritike, ali i na pohvale javnosti se ne osvrće mnogo.
- Saslušam sve i svakoga, ali jednostavno ne dozvoljavam da utiču na mene. Učen sam po onoj "u dobru se ne ponesi, u zlu se ne ponizi".