Među glavnim kandidatima su Belorus Aleš Beljacki, Ruskinja Svetlana Ganuškina, ruska grupa za ljudska prava Memorijal, Avganistanka Sima Samar Kubanka Joani Sančes i Amerikanac Džin Šarp.
Beljacki je vodeći borac za ljudska prava u Belorusiji, gde iz zatvora nastavlja neumorno da vodi bitku s režimom predsednika Aleksandra Lukašenka.
Direktor grupe za zaštitu ljudskih prava "Vjasna" (Proleće), koji je uhapšen u avgustu 2011. godine, u novembru je zbog neplaćanja poreza osuđen na četiri i po godine zatvorai oduzeta mu je i imovina, preneo je AFP.
"Vjasna" je osnovana 1996. godine i ima predstavništva širom Belorusije za pružanje pomoći žrtvama političke represije. Takođe, aktivno vodi kampanju za ukidanje smrtne kazne.
Beljacki (50) očuvao je bodrost duha mada je često u samici i drugim zatvorenicima je zabranjeno da kontaktiraju s njim.
"Sve je u redu", napisao je on u poruci iz zatvora. "Nalazim se upravo tamo gde borac za ljudska prava i treba da bude kada je u zemlji ovakva situacija."
Ruska aktivistkinja Svetlana Ganuškina (70), osnivač je i direktor grupe "Građanska pomoć", koja pomaže izbeglicama koji su zbog sukoba posle raspada ŠSR bili prinuđeni da napuste svoje domove.
Grupa, osnovana 1990. godine, pomaže i ekonomskim migrantima koji su iz bivših sovjetskih republika došli u velike ruske gradove, gde su često žrtve ksenofobije i rade u užasnim uslovima.
Ganuškina je 30 godina predavala matematiku na Moskovskom univerzitetu, a 2000. godine se u potpunosti posvetila aktivizmu.
Bila je član saveta Kremlja za ljudska prava, u vreme bivšeg predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva, ali je podnela ostavku pošto je Vladimir Putin započeo treći mandat na mestu šefa države.
Ruska grupa za ljudska prava "Memorijal", osnovana 1989. godine, obelodanila je u javnosti nasilje na Severnom Kavkazu, posebno u Čečeniji, gde su vođena dva rata posle raspada SSSR 1991. godine.
Takođe, jedna je od retkih organizacija koja je dovela u pitanje zvanično tumačenje savremene ruske istorije, posebno Staljinovog doba.
Aktivistkinja te grupe Natalija Estemirova oteta je i ubijena u Ccečeniji 2009. godine, a taj zločin još nije rasvetljen.
Sima Samar je lekar i aktivista za ljudska prava koji je više puta bio izložen pretnjama smrću zbog svoje neumorne borbe za prava žena u Avganistanu.
Samar (55) osnovala je 1989. godine organizaciju "Šuhada", koja je otvorila četiri bolnice, 12 klinika, 60 škola i dva skloništa, a pomogla je i u otvaranju desetina hiljada radnih mesta za žene i devojke u Avganistanu i Pakistanu.
Tokom vladavine talibana 1996-2001, Šuhada je u tajnosti vodila škole za devojčice u Kabulu. U to vreme, osnovne škole za devojčice su bile veoma retke, a jedine srednje škole za njih bile su one koje je vodila "Šuhada".
Bivši specijalni izvestilac UN za ljudska prava u Sudanu, Samar je sada na čelu Nezavisnu avganistansku komisiju za ljudska prava, prvo telo u toj zemlji koje nadzire i istražuje slučajeve kršenja ljudskih prava.
Samar je pripadnica manjinske zajednice Hazara, a 1982. godine je postala prva Hazarka koja je diplomirala na Medicinskom fakultetu.
Kubanska blogerka Joani Sančes (37) pet godina je javno kritikovala jedini jednopartijski režim na američkom kontitentu. Njen blog je na Kubi zabranjen, a pošto većina Kubanaca nema pristup Internetu, njeno ime je Kubancima uglavnom nepoznato, mada je u inostranstvu dobila više nagrada.
Blog je nazvala "Generacija ipsilon", po sopstvenoj generaciji koja je rasla u doba SSSR, zbog čega su mnogi njeni vršnjaci dobili ime koje počinje na ipsilon, po uzorku na ruska imena.
Teme kojima se Sančes bavi su uglavnom vezane za svakodnevne probleme s kojima se suočavaju Kubanci - siromaštvo, inertnost režima i očaj zbog kojeg mnogi od njih rizikuju život u pokušaju da ilegalno napuste zemlju.
Džin Šarp (84), iz SAD, važi za najznačajnijeg teoretičara nenasilnog otpora otkad je 1993. godine, posle putovanja u Mjanmar, napisao knjigu o nenasilnoj revoluciji, koju mnogi smatraju priručnikom na kojem se temeljilo "arapsko proleće".
Knjiga "Od diktature do demokratije: okviri za oslobođenje" prevedena je na više od 30 jezika.
"Prvenstveno pokušavam da razumem prirodu i potencijaln nenasilnih oblika borbe protiv diktatura", objasnio je Šarp u dokumentarnom filmu "Kako početi revoluciju" iz 2011. godine, koji opisuje njegov život i rad.
Šarp je studirao političke nauke i sociologiju u Ohaju i doktorirao na Oksfordskom univerzitetu 1968. godine na temu politike nenasilne akcije i osnivač je Instituta Albert Ajnštajn za istraživanje nenasilnih metoda političke borbe.
Do sada su dodeljene ovogodišnje nagrade za hemiju, fiziku, medicinu i književnost.

Ostale vestiArhiva