- Ovde vidimo političku upotrebu ekonomske krize. Pomenuti regioni su bogati i tvrde da previše “doprinose“ ostatku zemlje. Kada je ekonomska kriza na delu, oni kažu: za nas je bolje da živimo sami. Za mnoge ljude koji se suočavaju sa teškim situacijama, ovaj demagoški argument je vrlo primamljiv - rekao je za “Večernje novosti“ Marselo Koen, profesor na Institutu za međunarodne studije i razvoj u Ženevi.

Ovaj stručnjak, koji je bio i član srpskog pravnog tima pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, ne isključuje prisutnost domino efekta kada se govori o aktivnosti separatističkih pokreta:

- Evropske vlade poput Belgije, Italije i Velike Britanije nisu uvidele da su otvorile Pandorinu kutiju podržavajući secesiju Kosova, a danas one imaju velike probleme. To što su uradili sa Kosovom sada igra protiv njih.

Separatistički crv već danima je tema evropske štampe, u kojoj se mnogi pitaju hoće li zapadne zemlje priznati Kataloniji pravo na jednostrano i po ustavu Španije neprihvatljivo odvajanje, kao što je to priznato Kosovu. Često se zaključuje da neće, jer zemlje koje su priznale Kosovo drže do stava da je to “svojevrstan slučaj“.

Da je ovde na delu princip “primer vaspitava i podstiče“, smatra Dragan Simeunović, profesor Fakulteta političkih nauka, autor knjige „Nacija i globalizacija“.

- Odmah nakon davanja nezavisnosti Kosovu, Katalonija, koja je smatrana ugašenim političkim žarištem, ponovo je proradila kao etnički vulkan. Setimo se, u periodu fudbalskog prvenstva u Africi, i pored ogromnog interesovanja Španaca za fudbal, na ulicama Barselone je demonstriralo milion ljudi zahtevajući nezavisnost Katalonije. Španija je postala prvak sveta u fudbalu, čemu su doprineli i Katalonci u njenim redovima, pa su politički zahtevi pali u zasenak, bar na neko vreme - kaže Simeunović.

On dodaje da su za separaciju od velike važnosti i ekonomski razlozi, i da Španiji nikad nije padalo na pamet da dozvoli Baskiji da se otcepi ne samo iz političkih već i iz ekonomskih razloga, jer je Baskija područje bogato rudom gvožđa. Srbija se, kaže Simeunović, Trepče setila tek kad su joj uzeli Kosovo.

- Ekonomski razlozi dolaze u prvi plan u vreme krize, pa tako Škoti vagaju da li im se ekonomski isplati odvajanje od Londona. Ako bi situacija u Škotskoj, na ekonomskom planu, sutra mogla da se razlikuje, poboljša, zahvaljujući otcepljenju, do njega bi brzo došlo - navodi ovaj profesor.

Jasan je i ekonomski motiv Flandrije, koja obuhvata manje od polovine belgijske teritorije, a koja je zaslužna za gotovo 60 odsto BDP. U tom regionu ovih dana izbornu pobedu zabeležila je separatistička stranka N-VA, a njen lider Bart de Vevr je poručio: “Belgija će uskoro biti konfederacija“.

Zaražen sličnim entuzijazmom je i pokret za nezavisnost Venecije, koji želi novu državu na severoistoku Italije.

Mogućnost novih mapa u EU se ozbiljno uzima u obzir, pa se već preračunavaju modeli podela spoljnih dugova zemalja koje bi se raspale.

Međutim, za razliku od širokogrudosti Londona, koji je pristao da Škoti 2014. na referendumu kažu šta žele, španski parlament je rekao da o takvoj mogućnosti za Kataloniju nema ni govora. Istina, ankete pokazuju da bi tek oko 30 do 40 odsto Škota bilo za samostalnu državu, dok je katalonski zahtev opasniji po celovitost Španije, jer je tamo više od polovine ljudi za odvajanje od Madrida.

Profesor Koen ostaje na oprezu kada je reč o Škotskoj:

- Ne znamo kakvo će tačno biti pitanje na tom referendumu. Nije ni jasno ko će tu imati poslednju reč: većina Škota ili britanski Parlament?

Ono što jeste jasno i na šta pažnju skreće profesor Simeunović, jeste to da je od svih zajednica čovek najviše opčinjen nacijom, jer je reč o političkoj zajednici koja svom članu nudi iluziju o najvećoj moći.

Ostale vestiArhiva