Zakon o amnestiji usvojen je na predlog vlade premijera Romana Prodija, uz obrazloženje da je ona neophodna zbog prenatrpanosti italijanskih zatvora.
Istovremeno sa smanjenjem kazne, Berluskoniju je zabrana obavljanja javnih funkcija povećana sa tri na pet godina, a tri godine neće moći da upravlja nijednom komapnijom.
Da bi presuda protiv Berluskonija postala pravosnažna, treba da je potvrdi drugostepeni sud, kao i poslednja instanca, Vrhovni sud.
Kako pišu italijanski mediji, moguće je da do okončanja tog postupka slučaj zastari, što bi značilo da Berluskoni neće ni ići u zatvor.
Berluskonijevi advokati su izjavili da je "presuda apsolutno neverovatna", jer je bivši premijer prošle godine bio oslobođen gotovo identične optužbe i najavili su žalbu.
- Presuda je apsolutno neverovatna - ocenili su Berluskonijevi advokati Pjero Longo i Nikolo Gedini, dodavši da ta sudska odluka nema "nikakve veze sa pravosudnom logikom", preneo je Rojters.
- Nadamo se da će atmosfera u žalbenom sudu biti drugačija - poručili su oni.

Skandal majstor "Numero uno"
Nepunih godinu dana nakon što je podneo ostavku na funkciju premijera Italije, Silvio Berluskoni danas je osuđen na zbog pronevere. Kad se povukao s mesta šefa italijanske vlade, okončana je "Berluskonijeva era" koju analitičari jednoglasno opisuju kao period sa najviše skandala u novijoj istoriji Italije.
Berluskoni je rođen 1936. u Milanu. Diplomirao je pravo, bavio se preduzetništom u oblasti građevinarstva, a osamdesetih godina prošlog veka se posvetio televizijskoj produkciji.
Berluskoni je "osvojio Italiju" kada je stupio na političku scenu devedesetih godina, u vreme kad je bio vlasnik fudbalskog kluba "Milan", kao i mreže popularnih i komercijalnih TV kanala.
Njegova kompanija "Fininvest" imala je udeo u najvećoj italijanskoj izdavačkoj kući "Arnoldo Mondadori", među čijim izdanjima je "Panoramo", jedan od najpopularnijih časopisa u Italiji.
Zahvaljujući tome, kao i vezama sa Socijalističkom partijom i njenim vođom Betinom Kraksijem, postao je jedan od najbogatijih i najuticajnijih ljudi u Italiji.
Bio je jedan od premijera sa najdužim stažom u Italiji posle Drugog svetskog rata, i treći kada je reč o dužini mandata od osnivanja Italije, posle Benita Musolinija i Đovanija Đolitija.
Tri puta je bio premijer, u periodima 1994-1995, 2001-2006. i 2008-2011. godine. Osnivač je partije "Napred Italija" (Forca Italia) sa kojom je u martu 1994. dobio izbore. Ova partija i stranka Nacionalna alijansa ujedinile su se 2009. u partiju "Narod slobode", na čijem je čelu bio Berluskoni.
Treći čovek u Italiji po bogatstvu, koje je prema Forbsovoj listi, 2010. godine iznosilo devet milijardi dolara, vlasnik raskošnih vila u Sardiniji i širom sveta, Berluskoni je dovođen u vezu sa nizom seksualnih i korupcionaških skandala.
Mediji su pisali o njegovim aferama, poput one sa atraktivnom kandidatkinjom za evropski parlament, kao i o aferi "Rubi", o njegovoj navodnoj vezi sa maloletnom igračicom.
Berluskoni se više puta našao pred sudom, po optužbama za korupciju, a mnoge od njih su ranije odbačene. Mediji su pisali i o njegovom burnom razvodu sa drugom suprugom Veronikom, s kojom ima troje dece.
Berluskonijev mandat obeležili su i brojni diplomatski gafovi, uključujući poređenje nemačkog predstavnika u Evropskom parlamentu sa nacistom, nazivanje predsednika SAD Baraka Obame "preplanulim" i flertovanje sa ženama predsednicama drugih država.
Njegova šala da bi trebalo da promeni naziv svoje partije u "Napred mačkice" (Forca Gnocca), naišla je na oštre kritike javnosti, ali i opozicije, koja je premijera optuživala za ekonomski kolaps zemlje.

Ostale vestiArhiva