SAITAMA, 27. avgust – Sa Blažom Stojanovićem o sadašnjosti i budućnosti naše košarke razgovarali smo pre nego što smo saznali da je Srbija bila bez predstavnika na Fibinom Kongresu. Ipak, to nije umanjilo žestini njegovih reči:

– Uvek sam bio bela vrana. I u danima najvećih uspeha stavljao sam zamerke. Posle Indijanapolisa na prvom sastanku svima sam rekao da nije bilo u redu što se slavlje organizovalo za 50 ljudi u jednom motelu izvan grada dok su se navijači sa svih strana Amerike i iz Jugoslavije radovali u centru grada. Nikome nije bilo pravo što sam otvoreno rekao da su igrači mogli da budu barem sat vremena sa navijačima. Znali su da sam u pravu – priča Stojanović.

Potom je na red došla i priča o Jadranskoj ligi koja samo potvrđuje njegov stav da klupski (lični) interesi vladaju našom košarkom.

– Na sastanku u Nišu za vreme finala Kupa, Bogosavljev je objasnio svima da je nemoguće da u toj sezoni imamo pet predstavnika, naglasio da će liga prihvatiti samo četiri naša kluba. Svi su bili decidni – pet ili nijedan. Kada je došlo do glasanja, uzeo sam reč i rekao da dobro promisle pre nego što podignu ruku, da ne bismo dolazili u situaciju da menjamo odluku za sedam dana. Ostalo je pet ili nijedan. Za sedam dana smo se ponovo sastali, isti ljudi su glasali za četiri predstavnika, jedino je Zečević bio uzdržan. Upitao sam ih šta očekuju od mene, kada sam im sve to nagovestio.

Učinak naše reprezentacije na Svetskom prvenstvu, Stojanović ne smatra uspehom.

– Čovek sam koji ne priznaje poraze. Na terenu sam bio spreman da se potučem sa najrođenijim samo da bih pobedio. Kada se utakmica završi, dao bih mu i srce ako treba. Ali, teren i takmičenje su nešto drugo. Verovao sam da ćemo pobediti Argentinu i igrati u četvrtfinalu. Zato me činjenica da ću prisustvovati završnici bez naših ubija. U Japanu, pored ostalih stvari, nismo imali ni dozu sportske sreće. Sve ztakmice osim u osmini finala mogli smo da dobijemo. Da smo dobili barem jednu od tri, izbegli bismo Španiju i Ameriku. Sve ostale mogli smo da dobijem, tako da sam ubeđen da bismo došli do finala.

Stojanović je i ranije imao radikalne izjave. I ovog puta odudara:

– Treba pre svega voditi računa o srpskoj košarci, klubovi su nam previše uzeli primat. Zbog ličnih ihteresa reprezentacija je zapostavljena. Možda će nekome zvučati preoštro, ali zalagaću se da svaki igrač mora da igra za državni tim Srbije. To mora da im predstavlja čast. Nije popularno reći, ali ako neće da igraju trebalo bi im zabraniti dolazak u zemlju ili oduzeti pasoše. Treba biti rigorozniji, a ne da dolazimo u situaciju da molimo Krstića ili bilo koga. Meni je bila čast da igram za svoju ulicu, kamoli za grad ili državu, tu nit je naša organizacija ispustila.

Stojanović ne krivi samo igrače. Dobro zna u kom grmu leži zec.

– Naši igrači koji igraju u Americi i Evropi vole svoju zemlju, ali pojedinci koji ih zastupaju lobiraju da ne igraju, jer im to ne odgovara u datom trenutku. Možemo da bijemo bitku ko će biti predsednik ili selektor, ali od onog trenutka kada ga izaberemo, moramo da ga podržimo. A to kod nas nije slučaj. Ako svi igrači koji su zdravi ne budu morali da igraju, onda se bojim za reprezentaciju.

Predsednik KS Srbije naglašava da je sada krajnji momenat za odlučnu akciju.

– Trenutak je za preokret. Ako, na primer, odmah ne zaustavimo huligane u dvoranama dogodiće nam se ponovo situacija sa finala Partizan - Zvezda. Trebalo je da reagujemo kada je Zvezda prvi put napustila Vršac. Da smo tada kaznili, udarili po džepu, ne bi nam se slična stvar ponovila. Moramo to da uradimo jer smo je zbog nemira na tribinama izgubili. Zato Ligu treba što više profesionalizovati i biti rigorozan. Ako naš čovek zna da poštuje propise van Srbije, onda mora i u njoj. Ispušteno je dosta stvari, komesari moraju da budu konkretniji i odlučniji. Na kraju, Ligu treba dati klubovima, a o reprezentaciji treba da brine Savez. Ako odvojimo te dve stvari sigurno ćemo uspeti.

Ipak, Stojanović nije pesimista.

– Bitno je da mi imamo reprezentaciju. Sa Stojakovićem u timu sledeće godine bićemo ponovo u vrhu. U Japanu nam je posle peha sa Jorovićem nedostajala prava trojka. Nedostajalo je i hrabrosti. Možda je uzrok tome što su prvi put zajedno, ali protiv Španaca bilo je evidentno da su mnogi strahovali da šutnu. Ekipa mora da ima više slobode u napadu.

Na kraju došli smo i do razdruživanje sa Crnom Gorom.

– Konsolidovaćemo se za mesec, dva. Bitno je da smo se razišli kao prava braća, da igrači iz Srbije i Crne Gore neće biti stranci u takmičenjima ovih zemalja. Dugo godina smo živeli zajedno, moramo da i ubuduće kroz sport pokažemo da smo bratski, ako ne i isti narod – zaključio je Stojanović.

Ostale vestiArhiva