Međunarodni olimpijski komitet je atletiku, plivanje i gimnastiku proglasio za bazične sportove, jer su oni temelj za sve ostale. Kod nas je upravo to „sveto trojstvo” zapostavljeno i blesak našeg plivanja na Prvom svetskom juniorskom prvenstvu u Rio de Žaneiru pravo je čudo.

Kakvi su izgledi da zlato Ivana Lenđera na 100 delfin i srebro Čabe Silađija na 50 prsno postanu zamajci za uspon našeg plivanja? O tome predsednik Plivačkog saveza Srbije Dušan Dimitrijević kaže:

– Ovi podvizi su postignuti van sistema. Država treba da ima nacionalnu strategiju za sve oblasti, pa i za plivanje i to će nam biti glavni zadatak. Lenđer i Silađi su dokazali da su nam deca veoma talentovana. Njihovi uspesi će nam, nadam se, pomoći da lakše poguramo stvar kod onih koji mogu da ulažu u plivanje, tim pre što smo već počeli da okupljamo ozbiljne sponzore. S ministarstvom, Upravom za sport i Olimpijskim komitetom Srbije treba da vidimo šta, u svetlu odličnih rezultata svih naših predstavnika u Riju, možemo zajedno da uradimo. Očekujem da medalje sa Svetskog juniorskog prvenstva još više privuku decu u plivanje. Iza Lenđera i Silađija stoje i njihovi klubovi i savez, koji je za godinu i nešto više dao maksimum. Kada je bio izbor za predsednika kazao sam da se neću mešati u struku, a da ću učiniti sve što se može da se obezbede uslovi za ostvarivanje onoga što su stručnjaci planirali, pa ćemo posle toga da ocenimo ko je šta uradio. Početak je izvanredan i ovo što je postignuto u Riju treba da bude injekcija za napredak plivanja.

U senci Lenđerovog zlata i Silađijevog srebra je prva suštinska pobeda, a to je sama odluka da pošaljemo plivače u Brazil. Svetsko juniorsko prvenstvo nije bilo u našem komšiluku, pa da može i autostopom da se ode. Put u Rio je zahtevao velike izdatke, i finansijske i druge vrste, i da je bilo neuspešno nego bi mogao da pita čemu to „turističko putovanje”. Kad je, bez obzira na ogromnu odgovornost, pobedilo mišljenje da naše nade idu na kraj sveta to je već bila pobeda novog, pravilnog pristupa.

– Problema ima mnogo. Na primer, nemamo bazen za svoje potrebe. Sada smo gosti u sportskim centrima. Ne žalimo se na domaćine, ali nemamo mogućnosti da radimo prema našim potrebama, – navodi Dimitrijević. – Nije dovoljno plivalište. Potrebne su i specijalne „kade”, sale, oprema... Zatim, teško ide usklađivanje termina za treninge sa školom, itd. Za rešavanje većine stvari nije neophodan novac, dovoljna je bolja koordinacija. Tako može da se nađe način i za nagrađivanje, koje ne mora da bude novčano, nego sportisti mogu da dobiju dodatne bodove za upis u srednju školu ili na fakultet, a da stariji, kao u Grčkoj, u skladu sa svojom profesijom, dobiju odgovarajući posao u državnoj službi.

Predsednik zrenjaninskog Proletera Jovica Stajić se pribojava da će iduće godine Ivan Lenđer da ode u inostranstvo. Potpuno se posvetio plivanju, zbog toga je i prešao u privatnu školu i mada mu klub omogućava najbolje moguće uslove za naše prilike, to nije dovoljno da talentovani sportista sutra bude u istoj ravni s konkurentima iz sveta.

Čaba Silađi će sigurno ostati u Novom Sadu još dve i po godine, pošto je klub ugovor o stipendiranju s njim napravio do kraja ovog olimpijskog ciklusa. Međutim, šta će biti posle, pošto i sam osnivač i predsednik Plivačkog kluba Novi Sad Siniša Vukanović tvrdi da je Silađijeva prava šansa London 2012, a ne Peking 2008.
Lenđer i Silađi su postali znamenja pokolenja plivača koje dolazi i koje bi našu zastavu moglo visoko da istakne u svetu. Oni su, kako kažu u njihovim klubovima, vrlo zreli i lepo vaspitani i treba im omogućiti da ovde postanu uzori.

Ostale vestiArhiva