UN ove godine Dan žena obeležavaju pod sloganom "Obećanje je obećanje: Vreme je za akciju da se okonča nasilje nad ženama", a generalni sekretar UN Ban Ki-mun poručio je da se neizbežno moramo osvrnuti na godinu šokantnih nasilnih zločina protiv žena i devojčica.
Ban je ukazao da su svi pojedinačni incidenti iz protekle godine "deo znatno većeg problema koji je prisutan u praktično svakom društvu i svakoj oblasti života", poručujući da ove godine "gnev treba da pretvorimo u akciju".
- Objavljujemo da ćemo procesuirati zločine protiv žena i da nikada nećemo dozvoliti da žene budu kažnjene zbog zlostavljanja koje su pretrpele. Ponovo obećavamo da ćemo se boriti protiv ove pretnje po globalno zdravlje gde god da ona vreba - u porodici, na poslu, u ratnim zonama i mirnim zemljama, kao i u mislima ljudi koji dozvoljavaju da se nasilje nastavi - poručio je Ban.
On je posebno obećanje uputio ženama u konfliktnim područjima, "gde seksualno nasilje često postaje oružje rata kako bi se ponizio neprijatelj tako što će mu se uništiti dostojanstvo".
Ban je kazao da se ove sedmice u Njujorku, u okviru Komisije o položaju žena, održava do sada najveći skup u UN o okončanju nasilja nad ženama, a na pres konferenciji u okviru ovog sastanka direktorka agencije UN za prava žena Mišel Bašele istakla je da je u okončanju "pandemije" nasilja nad ženama ključno delovanje vlada.
Ona je rekla da je 187 država ratifikovalo Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena i da Savet bezbednosti UN sada prepoznaje seksualno nasilje kao jednu od ratnih taktika, dok je 125 zemalja doneo specijalne zakone koji kažnjavaju nasilje u porodici.
Međutim, oko 603 miliona žena i dalje živi u zemljama gde se nasilje u porodici ne smatra krivičnim delom, dok se u mnogim zemljama zakoni koji takvo nasilje sankcionišu ne sprovode, istakla je Bašele, ukazujući da, prema statističkim podacima, 70 odsto žena u svetu u toku života doživi neki oblik nasilja - budu pretučene, silovane, maltretirane. Direktorka MMF-a Kristin Lagard ukazala je da muškarci i dalje dominiraju na najodgovornijim položajima u većini profesija, a da se i dalje previše žena suočava sa osnovnim izazovima - da ostvare pravo na bezbednost i same izaberu život kakvim žele da žive.
Lagard je, takođe, rekla da u mnogim zemljama zakoni i društvene norme sprečavaju žene da dobiju plaćeno zaposlenje, da širom sveta žene obavljaju veći deo posla koji je i dalje "nevidljiv i neplaćen, u poljima i u domaćinstvima", kao i da su su slabije plaćene iako obavljaju iste poslove kao muškarci, a da je ekonomska kriza samo dodatno zakomplikovala ovaj problem.
I visoka predstavnica EU Ketrin Ešton ukazala je da je nasilje nad ženama i devojčicama fenomen prisutan svuda u svetu, koji prevazilazi sve granice, generacije, nacionalnosti, ali da se o njemu i dalje ne izveštava dovoljno i da se krivci se ne kažnjavaju.
Ešton je poručila da ovaj trend mora da se zaustavi i da će EU raditi na tome da se ubrza proces ka postizanju rodne ravnopravnosti.
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc ocenio je da jednakost polova postoji samo na papiru, iako predstavlja suštinsku vrednost EU i od ključnog je značaja za ekonomski rast, prosperitet i konkurentnost.
On je upozorio i da je nasilje nad ženama i dalje nedopustivo rasprostanjeno i da visoku cenu toga plaćaju i pojedinci i porodice i celokupno društvo, kao i da su žene i dalje nedovoljno zastupljene u procesu donošenja političkih i ekonomskih odluka.
Američki državni sekretar Džon Keri istakao je da Stejt department, koji su predvodile "snažne, pametne i izuzetno sposobne žene diplomate, od Madlen Olbrajt do Kondolize Rajs i Hilari Klinton", predstavlja primer velike promene do koje odlučne žene u ime SAD mogu da dovedu u savremenom svetu
Keri je naglasio da veliki deo političkog, ekonomskog i društvenog napretka u poslednjih nekoliko decenija ne bi mogao ni da se zamisli bez vodjstva i hrabrosti jakih žena.
On je ukazao da su u protekloj godini Malavi i Južna Koreja dobili žene predsednice, a da je 20 žena izabrano za američki Senat, ali je istakao i da se žene u svetu i dalje suočavaju sa brojnim izazovima - ne mogu da glasaju i učestvuju u političkom vodjstvu, ne mogu da se školuju i primorane su rano da se udaju, a mnoge su izložene nasilju.

Ostale vestiArhiva