Prema vatikanskim analitičarima, krug ozbiljnih kandidata za novog papu sveo se na pet imena. Pored pomenutog Šerera, tu su Kanađanin Mark Velet, Italijan Anđelo Skola, Austrijanac Kristofer Šonborn i Argentinac Leonard Sandrija.
Nemačka i italijanska štampa prednost daje Šereru, kardinal nemačkoj porekla iz Sao Paola.
Navodno su italijanski kardinali, njih 27, "uvideli su da nijedan njihov sunarodnik ne bi imao dovoljnu podršku", navodi štampa i dodaje da su se zbog toga dvojica veoma uticajnih među njima, Anđelo Sodano i Đovani Batista Re, odlučili da lobiraju za Šerera.
U Nemačkoj, gde je kardinal Šerer dosad bio manje poznat, poslednjih dana se takođe govori o njegovom mogućem izboru za papu.
Njegovi preci su sa 140 drugih siromašnih porodica iz sela Telej napustili današnju oblast Sar i naselili se u Brazilu.
Danas Telej ima 3.300 stanovnika i, kako navodi VIA, "zatečen je nagoveštajem o mogućem izboru Šerera" za papu.
Odilio Šerer je poslednji put bio u Teleju 2003, kada nije bio kardinal. Nemački govori starim dijalektom iz tog kraja, koji se sve manje koristi. Služio je u seoskoj crkvi, kada niko nije pomislio da pred njim stoji "velika crkvena karijera", navodi VIA.
Šerer ima 63 godine i za papu je "relativno mlad", međutim nije, kako se misli, modernista, reformator.
VIA navodi da se kardinali, koje je većim delom imenovao Benedikt Šesnaesti, pribojavaju promena i reformista, mada znaju da sadašnje stanje crkve nije zadovoljavajuće.
Uslovi glasanja su veoma strogi. Papa Benedikt Šesnaesti korigovao je Apostolski ustav ili kanon biranja novog pontifika. On je vratio odredbu u skladu sa kojom je moguće izabrati novog papu isključivo većinom od dve trećine glasova.
Njegov prethodnik Jovan Pavle Drugi je nešto pojednostavio proceduru – pa je posle nekoliko krugova glasanja papa mogao biti izabran prostom većinom glasova.
U vezi sa tim promenama, konklava može da duže zaseda, mada sigurno neće moći da obori rekord iz 13. veka. Tada su papu birali skoro tri godine.
Analitičari veruju da će naredni izbor trajati više od jednog dana. Ako niko od pomenutih kandidata ne prikupi dve trećine glasova, onda može da se pojavi kompromisna ličnost.
To se dešavalo više puta. Poslednji primjer je Jovan Pavle Drugi. U oktobru 1978. godine on je bio autsajder, niko nije očekivao da će on biti istaknut kao "Hristov namesnik na Zemlji".
Bili su tada drugi favoriti, međutim, izabran je upravo Karolj Vojtila. On je bio prvi papa koji nije italijanskog porijekla tokom poslednjih 455 godina. I jedan od najpopularnijih.
Poznato je da će se 115 kardinala okupiti sutra, 12. marta, u Sikstinskoj kapeli Vatikana da bi izabrali novog papu.
Ko će postati novi prvojerarh Vatikana niko sa sigurnošću ne pokušava da pogodi. U današnjoj situaciji takva prognoza je praktično nemoguća, smatraju analitičari.
Spiskovi "glavnih kandidata" koji nastaju uoči konklava često nisu pouzdani.
Što se tiče izjava nekih kardinala pred izbore - one pokazuju dve "škole mišljenja".
Jedna je uverena da bi samo čovjek koji dobro poznaje Rimsku kuriju iznutra mogao da je reformiše. Odnosno, da bi papa trebao da bude episkop koji je bio unutar vatikanske administracije.
S druge strane, pristalice reformi veruju da je Vatikanu potreban "svež vetar", odnosno neko spolja.
U principu, papa može da postane bilo koji muškarac katolik, čak i vernik bez crkvenog čina. Međutim, nakon 14. veka Svetu stolicu zauzimaju isključivo kardinali.

Ostale vestiArhiva