Seul je rekao da nudi razgovore na radnom nivou kako bi se rešila pat pozicija oko Kaesonga, retkog simbola saradnje među dve Koreje koji je postao žrtva rastućih vojnih tenzija na Korejskom pluostrvu.
Međutim, ponuda je došla s upozorenjem o nenavedenim "značajnim merama" koje će uslediti ukoliko Pjongjang ne prihvati predlog u roku od 24 sata.
Predstavnik ministarstva za ujedinjenje u Seulu, Kim Hjung Seok, rekao je da nema promena u njihovoj podršci održavanja stabilnog rada i unapređenja Kaesonga.
"Međutim, mi ne možemo da dozvolimo da se ova situacija nastavi", dodao je on i upozorio da "ukoliko Severna Koreja odbaci predlog...mi nemamo drugog izbora nego da preduzmemo značajne mere".
Kim nije elaborirao kakve te mere mogu biti, ali se ovim ultimatumom sugeriralo da Južna Koreja razmatra permanentno povlačenje iz zone, u kojoj u normalnim okolnostima radi 53.000 severokorejskih radnika u 123 južnokorejske kompanije.
Trenutno u zoni boravi oko 170 menadžera i vlasnika iz Južne Koreje, od oko 850 koji redovno borave tamo i organizuju proizvodnju i staraju se o svojim firmama.
Predložene razgovore vodili bi šefovi komiteta za nadgledanje rada Kaesonga sa Severa i Juga, preneo je AFP.
Predlog je usledio dan nakon što je Seul saopštio vladin plan akcije za pomoć firmama koje imaju fabrike u Kaesongu kako bi se nosile s problemom likvidnosti izazvanim prestankom proizvodnje i otkazivanjem narudžbina.
Osnovana 2004. godine zona se nalazi 10 kilometara od granice unutar Severne Koreje i izvor je čvrste valute Pjongjanga kroz plate zaposlenih, prihode i takse.
Projekt je nastao kao deo "Politike sunca" međukorejskog pomirenja, koju je inicirao krajem 1990-tih južnokorejski predsednik Kim Dae Džung tokom istorijskog samita sa vođom Severa Kim Džong Ilom 2000. godine.
Ona funkcioniše kao zona zajedničkog ekonomskog razvoja u kojoj u firmama iz Južne Koreje s modernim tehnologijama rade jeftini, obrazovani i obučeni radnici Severne Koreje.
Severna Koreja je pre dva dana zatražila da bude priznata kao nuklearna sila, odbacujući uslov Sjedinjenih Država i Južne Koreje da pristane da odustane od svog nuklearnog programa ukoliko želi da počne pregovore.
Posle nedelja napetosti na Korejskom poluostrvu, uključujucji pretnje Pjongjanga nuklearim ratom, Severna Koreja je poslednjih dana ipak počela da barem govori o dijalogu odgovarajući na ponude za razgovorima koje su izneli SAD i Južna Koreja.
Pjongjang je prošle nedelje postavio svoje teške uslove za razgovore sa Seulom ili Vašingtonom, uključujući povlačenje sankcija Ujedinjenih nacija, nuklaernog oružja iz regiona i garancije o prestanku vojnih vežbi Južne Koreje i SAD.
SAD i Južna Koreja su odbacile te zahteve kao nerazumne i poručili da čekaju "jasne znake" da će Sever prestati sa nuklaernim aktivnostima.
Razgovori su tako postali novi fokus u žučnom verbalnom ratu koji je podigao vojne napetosti na Korejskom poluostrvu, posle treće nukelarne probe Severa u februaru, na najviši nivo još od kraja Korejskog rata 1953.
Neki analitičari kažu da je ulazak Pjongjanga u debatu oko razgovora, bez obzira koliko su njegovi uslovi nerazumni, dobrodošla promena od apokaliptičnih pretnji nuklearnog rata koje su dolazile proteklih nedelja sa Severa.

Ostale vestiArhiva