Rukometnu dramu koja je viđena u Astrahanu na kvalifikacionom meču za Evropsko prvenstvo mogu da prirede samo Srbi.
Srbi i niko više!
Dobijen meč protiv Rusije je, maltene, bio izgubljen. Čak ni dva gola prednosti nisu bili dovoljni da poslednji minut protekne bez šokantne završnice. Siguran trijumf opet je bio doveden u pitanje...
Na kraju, ipak, pobeda rezultatom 29:28 (17:11) i dva boda koja su nam obezbedila plasman na šampionat Starog kontinenta u Danskoj.
Sada se sa prve pozicije Grupe 7 jasno vidi Skandinavija. Sada izabranici Ljubomira Vranješa mirno dočekuju duel poslednjeg kola protiv "fenjeraša" Bosne i Hercegovine (nije osvojila nijedan bod) 16. juna u Nišu.
Junaci velike pobede u Rusiji su Darko Stanić i Petar Nenadić. Prvi je branio sve, bio je nesavladiv, pogotovo sa linije sedam metara, pa čak i u momentima kada se odlučivao pobednik, a drugi je u finišu preuzeo odgovornost i postigao ključne golove.
Uz maestralnog Stanića, koji je imao 19 odbrana, Marko Vujin, Momir Ilić, Momir Rnić i Petar Nenadić postigli su po pet pogodaka.
Nije imao mnogo vremena Vranješ da nešto drastično menja u igri "orlova". Posle samo dve nedelje od imenovanja za prvog trenera reprezentacije Srbije, usledio je vrlo težak ispit u Astrahanu protiv Rusije, u petom kolu kvalifikacija.
Pobeda je bila imperativ za Srbe. Kiksevi protiv Austrijanaca morali su da se isprave na "vrućem" terenu nekadašnje rukometne velesile, čiji je najbolji rezultat poslednjih godina četvrtfinale Svetskog prvenstva u Španiji, gde je u neizvesnoj završnici poražen od Slovenije.
Promenio je omaleni Šveđanin srpskog porekla nekoliko igrača, malo osvežio sastav, ali i vratio proverene snage poput Rastka Stojkovića i Nikole Manojlovića.
U prvih pola sata srpski tim delovao je odlično!
Malo je grešio, igra je bila brza, tako da je kontra, segment igre koji nas nije krasio u prošlosti, postala prilično ubojito oružje vicešampiona Evrope. Ako se tome dodao i angažovanost u pokretljivoj odbrani "šest-nula" i odlični Darko Stanić među stativama (Dibirovu odbranio sedmerac već u prvom napadu), onda ni rezultat od 17:11 do odlaska na desetominutni odmor nije predstavljao iznenađenje.
Srbija je u prvom poluvremenu gubila samo na početku 2:3. Serijom 3:0 (sva tri gola iz kontranapada) uspela je da preokrene i da do kraja prvog dela stigne do maksimalnih "plus šest". Na levom beku briljirao je Rnić, Prodanović raspoložen za istrčavanje i realizaciju, Stojković je pokazao zbog čega je bio jedan od najboljih igrača poljskog Kilcea na nedavno završenom Fajnal foru Lige šampiona u Kelnu, Ilić, Zelenović, Manojlović, Petar Nenadić... Nije bilo slabog pojedinca.
Rusi su bili razbijeni!
Ali, i u prošlosti je Srbija znala da u prvom poluvremenu "napuni" mnogo kvalitetnije selekcije od Rusije, poput Danske, Španije, Nemačke, pa da opet na kraju izgubi utakmicu.
Strah pred nastavak utakmice bio je opravdan.
Sredinom drugog poluvremena Srbija je vodila 23:16(!), a posle nepunih deset minuta 25:24. Dečje bolesti poput tehničkih grešaka, brzopletosti u napadu, pogotovo sa igračem više, počele su da dolaze do izražaja.
Za brod koji tone činilo se da nema spasa. Ali, bilo ga je. "Ministar odbrane" opravdao je nadimak stečen na Euru u Beogradu. Jednostavno, pravio je bravure među stative, Rusi su drugom delu pronašli rešenje za sve, ali ne i za 35-godišnjeg Mojkovčanina. Međutim, ulogu junaka ovaj put morao je da podeli sa Petrom Nenadićem. Bek Visle pogađao je u najbitnijim momentima.

Ostale vestiArhiva