U Egiptu je danas počeo referendum o novom ustavu, čiji su početak obeležili veliki odziv birača, ali i pogibija četiri osobe u sukobu snaga bezbednosti i pristalica svrgnutog predsednika Egipta Mohameda Morsija, kao i eksplozija ispred zgrade suda pred početak glasanja.
Prvog dana referenduma, tokom protesta održanih protiv njegovog održavanja poginuo je Mahmud Sajed Gaja (25), u blizini biračkog mesta u provinciji Bani Suef, južno od Egipta, preneo je Rojters.
Tri osobe su poginule u sukobima policije i demonstranata lojalnih svrgnutom predsedniku u gradu Sohagu, nekoliko sati nakon početka glasanja.
Zvaničnici navode da je policija otvorila vatru na oko 300 Morsijevih pristalica, a da je na policajce pucano sa krovova zgrada, naveo je AP.
Nekoliko sati pred početak referenduma ispred suda u Kairu ođeknula je snažna eksplozija u kojoj nije bilo povređenih ni žrtava, osim manje materijalne štete na zgradi suda.
Egipćani u dugim redovima čekaju da se izjasne na referendumu o novom ustavu, za koji kažu da ga nisu pročitali, ali da će, u svakom slučaju, podržati svrgavanje islamističkog predsednika Morsija, navodi AFP.
Mnogi političari i analitičari ocenjuju referendum koji je počeo danas kao test popularnosti načelnika generalštaba egipatske vojske Abdela Fataha al-Sisija koji je zainteresovan za predsedničku funkciju posle svrgavanja Morsija.
Prelazna vlada je donela odluku o održavanju referenduma kao prvi od nekoliko plebiscita kojima, kako je najavila, treba da bude ponovo ustanovljen izborni sistem do kraja godine.
Novi ustav, ukoliko ga podrže građani na referendumu, zameniće ustavni akt koji je svrgnuti predsednik Morsi potpisao pre nešto više od godinu dana, prethodno odobrenom na referendumu.
Najviši pravni akt egipatske države će biti očišćen od islamističkog jezika, a ono što je mnogo važnije - biće ojačane državne institucije koje su se suprotstavljale Morsijevom režimu - vojska, policija i sudstvo.
Ustavom će biti pružena jača podrška ultraortodoksnoj islamističkoj partiji Nur, koja je podržala Morsijevo skidanje sa vlasti, zatim zvaničnom islamskom establišmentu Al-Azhar - religioznoj osnovi sunita, ali i hrišćanskoj Koptskoj crkvi, čije odnose sa vlašću u Morsijevo vreme su obeležile tenzije.
Nacrt ustava je dobio nešto pohvala i zbog veće zaštite ljudskih prava, čak i ako se ima u vidu da se vlasti obračunavaju sa neistomišljenicima i putem novog zakona o ograničavanju protesta, koji je Zapad nedavno kritikovao.
Takođe se novim ustavom predviđa kažnjavanje diskriminacije, štiti jednakost polova i garantuje veći broj sloboda i ljudskih prava.
Sisi, koji će pratiti izlaznost i procenat birača koji će glasati za ustav, verovatno je najpopularniji lider u zemlji posle svrgavanja Morsija 3. jula prošle godine, ali islamistički sledbenici smatraju generala odgovornim za puč protiv prvog demokratski izabranog i civilnog predsednika države.
Sedam meseci posle Morsijevog pada, zemlja je i dalje žestoko podeljena na njegove islamističke pristalice i milione ljudi koji su izašli na ulice da traže njegovu ostavku.
Od tada je više od 1.000 ljudi, uglavnom islamista, izgubilo život u uličnim sukobima, a hiljade Morsijevih pristalica su uhapšene, ali islamisti i dalje skoro svakodnevno izlaze na ulice zahtevajući njegov povratak na vlast.
Ekstremisti su intenzivirali kampanju na Sinajskom poluostrvu i drugim delovima Egipta, pa je u bombaškim napadima i pucnjavama poginuo veliki broj vojnika i policajaca.
Vlada i sam Sisi pozvali su Egipćane da izađu na referendum u što većem broju, strahujući da bi mnogi birači zbog straha od nasilja mogli ostati kod kuće. Sisi je obećao bezbednošt birača, a kako je objavljeno, više od 200.000 birača, obezbećivaće ne samo oko 30.000 biračkih mesta, već i aerodrome i saobraćajnice koje vode ka velikim gradovima.
Sisi je potvrdio da ima ambicije da bude predsednik Egipta, ali je istakao da mu je potrebna "podrška građana" da bi se kandidovao.
Zvaničnik blizak Sisiju izjavio je za AFP da bi veliki odziv birača i usvajanje ustava bio "pokazatelj" da li birači žele da Sisi bude predsednik.
Analitičari kažu da se vlada, čiji je legitimitet i dalje sporan, nada da će na referendumu dobiti pečat legitimiteta.
Američki ministar odbrane Čak Hejgel telefonirao je juče generalu Sisiju, kome je preneo da je izuzetno važno da referendum bude organizovan na transparentan način.

Ostale vestiArhiva