Više od 140.000 mrtvih, milioni raseljenih, destabilizacija celog regiona: slika je zastrašujuća, a Sirija je, kao i Sudan ili Somalija, došla na listu "nerešivih sukoba", smatra Kristofer Filips, istraživač londonskog centra Četam haus a prenosi AFP.
Međunarodna zajednica i danas okreće glavu na drugu stranu, na Ukrajinu, poprište konfrontacije Rusije i Zapada.
"Po Siriju je tragično što je sada izbila ukrajinska kriza", ističe Filips, koji smatra da pogoršanje odnosa Zapada i Rusije neće podstaći Moskvu koja daje čvrstu podršku Asadovom režimu, da ublaži svoje stavove po pitanju Sirije.
Neuspeh pregovora u Ženevi u januaru i februaru, na kojima su se prvi put za tri i po godine okupili predstavnici režima i opozicije, raspršio je diplomatske nade, iako zapadne vlade to negiraju.
"Koliko dugo su trajali mirovni pregovori o Vijetnamu? Dejtonski sporazum? Te stvari se ne rešavanju za mesec dana", ukazao je američki državni sekretar Džon Keri.
Ali, uspon džihadista među pobunjenicima, uz podele i gubitak kredibiliteta umerene opozicije, ublažilo je propobunjeničku žestinu Zapadnjaka, koji ne žele "ni Bašara niti islamiste", kaže jedan evropski izvor.
Zapadnjaci su, naime, veoma zabrinuti što stotine njihovih državljana odlazi da se bori u Siriju i radikalizuju se unutar džihadističkih grupa.
"Sirija je dve godine smatrana političkom krizom, a retorika je bila da je Bašar izgubio svaki legitimitet i da treba da ode. Ali, kako se rat nastavljao, prisustvovali smo pojavljivanju grupa povezanih s Al-Kaidom, a Sirija je postala bezbednosna preokupacija", ističe Filips.
"Prisustvo u Siriji više od 1.000 džihadista iz Evrope ozbiljno zabrinjava zemlje iz kojih dolaze i zato bi službe bezbednosti tih zemalja želele da nastave saradnju sa Sirijom", rekao je jedan zapadni diplomata krajem 2013. godine.
Neimenovani francuski izvor, međutim, negira to i kaže da "Asad nije partner u borbi protiv terorizma".
Međutim, odlazak sirijskog predsednika što traže Zapadnjaci od početka sukoba, nije na dnevnom redu.
Sporazum o hemijskom oružju o čemu su u septembru pregovarali Amerikanci i Rusi kako bi se izbeglo bombardovanje Sirije, ponovo je dalo legitimitet Asadu, koji je čak najavio da će se verovatno po treći put kandidovati na predsedničkim izborima u junu.
"Sada je jasno da Asadov pad nije više neizbežan, u šta je veliki broj stručnjaka pre godinu dana verovao", izjavio je početkom marta stručnjak David Gartenštajn-Ros pred američkom parlamentarnom komisijom.
Vojno, ni režim, koji ima podršku Rusije i Irana, niti opozicija, koju naoružavaju dva rivala, Saudijska Arabija i Katar, ne čini se da su na putu da pobede, pa je "najverovatniji scenario da će rat trajati još 10 godina, čak i duže", smatra taj stručnjak.
"S obzirom na dosadašnji neuspeh diplomatije, ali i rata, verovatno je da će Sirija godinama biti podeljena na stranu pod kontrolom režima i na stranu pod kontrolom konkurentskih pobunjeničkih frakcija", ocenio je Entoni Kordsman iz Centra za strateške i međunarodne studije.
Međutim, odustajanje Zapadnjaka koji su "ostavili ključna pitanja akterima u regionu", imaće svoju cenu, upozorio je Adam Backo iz pariskog međunarodnog centra Norija, ukazujući na destabilizirajući efekat miliona sirijskih izbeglica i mladih Zapadnjaka koji odlaze u džihad u Siriji.
"Ako je Sirija daleko za SAD, za nas, Evropljane, ona je naša granica", podseća Backo. "Čak i ako razmišljamo o strateškim interesima, iracionalno je da to traje toliko dugo".

Ostale vestiArhiva