Za godinu dana, Krim će moći da u potpunosti koristi beneficije od Rusije, rekao je Aksjonov na konferenciji za novinare.
Aksjonov je ocenio i da će većina Krimljana, na referendumu 16. marta, glasati za pripajanje Rusiji i dodao da vlasti neće proganjati svoje protivnike, preneo je Itar-Tas s.
Komentarišući usvajanje zakonodavnog akta o pripajanju Krima Rusiji, Aksjonov je rekao da će on biti odobren sledeće sedmice.
Aksjonov je, takođe, pozvao građane istočne Ukrajine, ruskog govornog područja, da održe sopstveni referendum za prelazak pod vlast Kremlja.
I dok na samom Krimu uveliko planiraju pripajanje Rusiji,u Londonu su nastavljeni razgovori Rusije i SAD oko situacije u Ukrajini.
"Rusija ne planira da izvrši invaziju na jugoistočnu Ukrajinu, ali Moskva će poštovati rezultat referenduma o statusu Krima koji se održava u nedelju", izjavio je danas u Londonu šef ruske diplomatije Sergej Lavrov posle razgovora sa američkim kolegom Džonom Kerijem.
Kako su prenele agencije, šef ruske diplomatije je posle razgovora sa američkim državnim sekretarom rekao da nisu prevaziđena neslaganja Moskve i Vašingtona kada je reč o situaciji na Krimu.
Posle višečasovnih razgovora sa Kerijem, Lavrov je novinarima rekao da "nema zajedničke" vizije Rusije i SAD po pitanju Ukrajine.
Da će o Krimu odlučiti građani te dosad autonomsne republike u okviru Ukrajine ponovio je i ruski predsednik Vladimir Putin u razgovoru sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Ban Ki-Munom.
"Vladimir Putin je istakao da je odluka o održavanju referenduma potpuno u skladu sa normama međunarodnog prava i Povelje UN", saopštio je Kremlj, a prenosi AFP.
Zapad svakako ne gleda blagonaklono na razvoj "ukrajinske krize" u rusku korist.
Evropska unija sastavila je spisak sa imenima 120 do 130 ruskih državljana kojima bi mogla da budu zabranjena putovanja u EU i zamrznuta imovina zbog njihove uloge u krizi u Ukrajini, ali će konačna lista biti utvrđena u nedelju.
Evropski zvaničnici rekli su danas agenciji Rojters da na spisku na pet strana visoki zvaničnici vojske i političkog establišmenta Rusije, da je on sastavljen uz pomoć diplomata koje poznaju prilike u Moskvi, a sada je na razmatranju u Briselu.
Ambasadori EU sastali su se danas kako bi razgovarali o tim imenima, a odluka od primeni spiska mogla bi u zavisnosti od razvoja situacije da bude doneta u ponedeljak, kada je zakazan i sastanak šefova diplomatija EU, prenele su agencije.
Nemački tabloid Bild objavio je danas, ne navodeći izvore, da su na listi ministar odbrane Sergej Šojgu, šef tajne službe Aleksandar Bortnikov, načelnik generalštaba Sergej Ivanov, potpredsednik vlade Sergej Rogozin, šef ruskog Saveta bezbednosti Nikolaj Patrušev, admiral Aleksandar Vitko, političar Vladimir Žirinovski i drugi.
Bild je objavio da su među ruskim zvaničnicima i predsednici Gasproma Aleksej Miler i naftne kompanije Rosnjeft Igor Sečin, ali su evropske diplomate rekle da takve odluke još nema.
REdovno se oglađšava i NATO. Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen saopštio je danas da NATO neće priznati rezultate predstojećeg referenduma na Krimu.
"Takozvani referendum u Autonomnoj Republici Krim koij će se održati u nedelju predstavlja direktno kršenje ukrajinskog ustava i međunarodnog prava", poručio je Rasmusen u saopštenju za medije.
On je rekao da je to stav predstavnika većine članica Partnerstva za mir, čiji su se ambasdadori dnas okupili na vanrednom sastanku koji je održan u sedišstu NATO u Briselu, deli ovaj stav o referendumu na kome će se odlučivati o pripajanju Krima Rusiji.
Partnerstvo za mir čini 28 zemalja članica NATO i 22 partnerske zemlje koje uključuju i Rusiju.
Pomoćnik generalnog sekretara UN za ljudska prava Ivan Šimonović izjavio je danas u Kijevu da u Ukrajini nema kršenja ljudskih prava većeg obima koje bi zahtevalo vojnu akciju.
"Naravno ljudima koji govore ruski, potrebna je zaštita. Ali, nije bilo kršenja ljudskih prava u takvom obimu, tako rasprostarnjenog kršenja koja bi zahtevalo vojne mere", rekao je hrvatski diplomata na konferenciji za novinare, prenosi Interfaks Ukrajine.
Šimonović je istakao da, naravno, svi takvi slučajevi treba da budu ispitani podrobno i nepristrasno.
Prema njegovim rečima, o slučajevima ilegalnog hapšenja i progona u stižu izveštaji sa Krima, kao i da tamo dejstvuju naoružani ljudi koji nisu rodom iz tog regiona i čije uniforme su bez oznaka.
Šimonović je naglasio da je u Ukrajini bilo otmica i da je hitno potrebno naći otmičare i otete, a ukazao je i na zabrinutost tatarske etničke zajednice na Krimu.
Zvaničnik UN je rekao da mu je onemogućeno da poseti Krim, a da je je proruski premijer Krima Sergej Aksjonov odbio da i telefonom razgovara s članovima delegacije UN, prenel su agencije.
Po Šimonovićevim rečima, on će svakako ostati u Ukrajini do narednog utorka, na zahtev Generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, što pokazuje Banovu zabrinutost.

Ostale vestiArhiva