Vesti
Svet
Turčinov odobrio početak akcije
14.04.2014. 20:00
Izvor: B92
Turčinov odobrio početak akcije
Turčinov je ranije najavio pokretanje "sveopšte antiterorističke operacije" sa ciljem da ukrajinske vlasti povrate kontrolu nad policijskim i vladinim zgradama koje su prethodnih dana zauzeli proruski demonstranti u desetak gradova na istoku zemlje.

Prethodno je Turčinov pozvao je UN da razmeste snage na istoku zemlje, gde su proruski demonstranti zauzeli javne zgrade u 10 gradova. Za to je neophodan mandat Saveta bezbednosti, gde Rusija ima pravo veta.

U telefonskom razgovoru sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom, Turčinov je pozvao UN da se pridruže "antiterorističkoj" operaciji na istoku Ukrajine, navela je služba ukrajinskog predsednika.

"Bila bi dobrodošla vaša pomoć u vođenju zajedničke antiterorističke operacije na istoku Ukrajine", gde su u više oblasti proruski demonstranti, među kojima ima i naoružanih, zauzeli javne zgrade, rekao je Turčinov.

"Profesionalci i posmatrači mogli bi da provere legitimitet naših akcija", dodao je on.

Ban je, kako se navodi u saoštenju iz Kijeva, rekao da Ukrajina može da računa na "punu podršku" UN. "Učiniću sve u svojoj moći kako bi se situacija sredila na miran način i što je pre moguće", rekao je Ban prema tom izvoru.

Demonstranti su zauzeli zgradu policije u gradu Gorlovki na istoku Ukrajine nekoliko sati posle isteka ultimatuma Kijeva. Postavljaju barikade i traže NR Donjeck. Ultimatum za predaju oružja istekao je jutros u 8 sati.

Zauzet vojni aerodrom u Slavjansku

Proruski aktivisti uspostavili su danas kontrolu nad vojnim aerodromom u Slavjansku, na istoku Ukrajine, rekli su očevici na koje se poziva ruska agencija Itar-Tass.

Prema njihovim izjavama, pristalice federalizacije strahuju da će privremene vlasti u Kijevu preko tog aerodroma slati svoje snage da uguše demonstracije protiv Kijeva u Slavjansku, gde su u prethodnim satima aktivisti zauzeli zgradu policije i Državne bezbednosti.

Na video snimku objavljenom na internetu prikazani su kako naoružani ljudi u civilnim odelima okružuju aerodrom.


Agencija Itar-tass navodi da se u nizu gradova Donjecke, Luganske i Harkovske oblasti nastavljaju demonstracije protiv vlasti u Kijevu, a među zahtevima je održavanje sveukrajinskog referenduma o državnom ustrojstvu Ukrajine.

Šefovi diplomatija zemalja članica EU u međuvremenu su formalno na sastanku u Luksemburgu odobrili milijadu evra finansijske pomoći Ukrajini, ali i proširili listu funkcionera bivšeg režima kojima je zabranjeno da putuju i raspolažu imovinom u EU.

Oni su osudili nasilje na istoku Ukrajine i pozvali Rusiju da jasno osudi okupaciju državnih institucija u tom regionu, uz upozorenje da je reč o opasnoj eskalaciji krize u protekla dva dana i da Moskvi prete sankcije.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je ocenio da je odluka ukrajinskih vlasti da primeni silu, uključujući vojsku, protiv pristalica federalizacije Ukrajine izuzetno opasna i založio se za ravnopravnost građana Ukrajine.

On je dodao da se Rusija ne meša u unutrašnja pitanja Ukrajine, a da očekuje od zemalja Zapada odgovarajuću reakciju na događaje u toj zemlji.

"Putinu stiže mnogo poziva u pomoć iz Ukrajine"

Ruskom predsedniku Vladimiru Putinu stiže "mnogo poziva za pomoć" iz istočne Ukrajine i on s "velikom zabrinutošću" prati tamošnje stanje, objavio je danas njegov portparol.

"Nažalost, dobijamo mnogobrojne zahteve, lično upućene Putinu, iz istočnih oblasti Ukrajine, u kojima se traži pomoć - da se interveniše na jedan ili drugi način", rekao je portparol Dmitrij Peskov.

"Ruski predsednik s velikom zabrinutošću prati razvoj situacije u tim oblastima", dodao je on, prenela je državna novinska agencija Ria Novosti.

Napetost u Ukrajini i kod kijevskih vlasti je porasla zbog strahovanja da Moskva čijih je 40.000 vojnika na granici, ne iskoriste nemire kao izgovor za novu intervenciju u Ukrajini.

Jača i strahovanje od novog "gasnog rata" pošto je Putin prošle nedelje poslao pisma evropskim liderima, uključujući 13 iz Evropske unije, i zapretio da će zaustaviti isporuke gas Ukrajini ukoliko ona ne izmiri dug. To bi ugrozilo snabdevanje Evropljana, kao 2009. godine.

Po Dmitriju Peskovu, Rusija još nije dobila odgovor na to pismo. "Čuli smo za ideju kolektivnog odgovora, ali, de fakto, ništa nije stiglo", rekao je on.