Hilari Klinton, bivša državna sekretarka i moguća kandidatkinja za predsednika SAD, istakla je da je iračka vlada pogrešila što s Vašingtonom nije sklopila dogovor o ostanku američkih trupa nakon poslednjeg rata.
Iako Nuri el Maliki, irački premijer iz redova šiitskih Arapa, tvrdi da je vlada povratila vojnu inicijativu posle šoka zbog naglog pohoda boraca Islamske države Iraka i Levanta (ISIL), usledio je još jedan hladan tuš iz Vašingtona. Prema navodima neimenovanih američkih zvaničnika za Asošijeted pres, predsednik Barak Obama najverovatnije neće odobriti u skorije vreme vazdušne udare u Iraku. Razlog je, prema njima, delimično i to što ima malo konkretnih meta koje bi mogle da zaustave sve brže napredovanje sunitskih pobunjenika.
Za to vreme, situacija u Iraku postaje sve haotičnija i država klizi prema raspadu na tri dela - Kurdistan na severu, sunitsku državu u centralnom delu zemlje i šiitsku na sadašnjem iračkom jugu. Tome kumuje rasulo u iračkoj vojsci, na čiju je obuku i opremanje Amerika potrošila 15 milijardi dolara. Borci ISIL-a napali su juče iz dva pravca najveću iračku naftnu rafineriju u Baidžiju, na oko 200 kilometara od prestonice Bagdada.
- Ekstremisti su uspeli da provale u rafineriju. Sada kontrolišu proizvodna postrojenja, administrativnu zgradu i četiri stražarska tornja. To je 75 odsto rafinerije - kazao je izvor Rojtersa iz Baidžija, dok je iračka vojska saopštila da su snage bezbednosti u rafineriji odbile napad i da su ubile 40 terorista.
Ako ISIL stavi pod svoju kontrolu ovu rafineriju, to će biti novi materijalni uspeh za ovu organizaciju, koja je po bogatstvu pretekla Al Kaidu ukoliko su tačne vesti da su u Mosulu iz banaka ukrali oko pola milijarde dolara i veliki broj zlatnih poluga.
Pentagon je u međuvremenu postavio američki nosač aviona „Džordž Buš stariji“ i još pet ratnih brodova u Persijski zaliv, sa više od 500 marinaca i na desetine helikoptera u stanju pripravnosti. Međutim, njihova akcija bi se zasad ograničila na evakuaciju Amerikanaca iz ambasade u Bagdadu, bez konkretnog plana udara na islamiste.
Iran je, kao neočekivani američki saveznik u obračunu s ISIL-om, objavio, s druge strane, da će učiniti sve što je potrebno da odbrani šiitska sveta mesta u Iraku od „ubica i terorista“. Hasan Rohani, iranski predsednik, u govoru koji je uživo prenosila televizija rekao je da se mnogo dobrovoljaca prijavilo da ide u Irak da brani šiitska svetilišta i pokaže „teroristima gde im je mesto“. On je kazao da su veterani iz sunitskih, šiitskih i kurdskih zajednica u Iranu takođe „spremni da se žrtvuju“ u borbi protiv sunitskih ekstremista u Iraku.
Rohani je, inače, u subotu izjavio da Iran nikada nije slao svoje snage u Irak i da verovatno to neće ni činiti. Ipak, zapadne diplomate sumnjaju da je Iran u prošlosti slao neke pripadnike Revolucionarne garde da savetuju iračku vojsku i miliciju.
„Volstrit džornal“ je izvestio prošle nedelje o prelasku dva bataljona preko iransko-iračke granice.

Ostale vestiArhiva