Željko Rebrača, uz Bodirogu i Tomaševića jedini koji je u našoj reprezentaciji od njenog povratka posle sankcija zaokružio deceniju igranja (1995 – 2005), svojom pojavom podseća na jedno od najlepših doba jugoslovenske košarke. Proteklih dana je bio na relaciji između hotela „Hajat ridžensi” i Torlaka na kojem je vežbao za početak nove sezone u Klipersima iz Los Anđelesa. Spremaju ga treneri Sead Krdžalić i Zoran Sretenović.

Kroz nedelju dana se vraća u Ameriku jer Klipersi se okupljaju 29. septembra. Zatim će s njima otići na kamp u Moskvu u kojoj će odigrati dva revijalna meča (Himki – 5. oktobra, evropski prvak CSKA – 6. oktobra). Sa Klipersima, jednim od najprijatnijih iznenađenja u NBA prošle godine, imao ugovor do narednog leta.

Još sezona ili dve u Klipersima

– Posle sezone u kojoj smo stigli do polufinala Zapada, a imali smo šansu i za finale, logično je što očekujemo da se bez problema plasiramo u plej-of. Za dalje ćemo videti – kaže o ambicijama za narednu sezonu Rebrača (34 godine, 213 cm), junak finala Svetskog prvenstva 1998. u Atini.

U prošloj sezoni je odigrao 32 utakmice (tri u doigravanju), sa prosekom od 14,2 minuta, 4,7 poena i 2,2 skoka u ligaškom delu. Da proteklih nekoliko godina povremeno nije imao zdravstvenih problema, njegova „statistika” u NBA sigurno bi bila još bolja. Srećom, te nevolje su prošlost, pa iako veteran s puno elana dočekuje naredne sezone. Koliko će ih još biti, to trenutno ne zna:

– Koliko ću još igrati zavisi pre svega od mog zdravlja. Trenutno se odlično osećam i ne razmišljam o povlačenju. Klipersi imaju opciju da mi posle ove sezone produže ugovor na još jednu.

Neki veliki evropski igrači su izrazili želju da posle niza godina u NBA karijeru završe u Evropi (recimo, Kukoč pregovara s madridskim Realom). I Rebrača sve češće razmišlja o tome ali i o mestu u kojem će živeti kad prestane da igra. Italijanski grad Trevizo je, kako sada stvari stoje, najbolja opcija za povratak iz Amerike. U klubu iz tog grada Benetonu, prvaku Italije, ostavio je odličan utisak

– Imam kuću i u Los Anđelesu i u Trevizu. Dvoumim se između Treviza i Beograda. Prijatelji me sve više nagovaraju da se vratim u Srbiju. Možda me oni prelome. Beneton bi želeo opet da me angažuje, možda i za nešto više od igrača. S njim imam izuzetno dobre odnose. Moja porodica voli Trevizo. Zato može da se dogodi da karijeru završim u Benetonu.

Posle Svetskog prvenstva, nedavno održanog u Japanu, neizostavna tema je i naša reprezentacija koja je na poslednja četiri velika takmičenja razočarala. Rebrača, nekadašnji igrač Partizana, Benetona i Panatinaikosa, ipak je optimista:

– Malo sam pratio Svetsko prvenstvo. Španci su zasluženo osvojili zlato. Žao mi je Grka koji su možda najviše pokazali. Opustili su se posle pobede protiv SAD. Naša reprezentacija je mlada, bez iskustva sa najvećih takmičenja. Ali, ima perspektivu. Ove igrače treba podržati. Treba gledati pozitivno, razmišljati o talentima koji dolaze.

Evropski Apatin

Na pitanje o svojim poslovnim poduhvatima, Rebrača s ponosom ističe ono što trenutno radi u Apatinu:

– Otvorio sam restoran „Plava ruža” na Dunavu na kojem se uvek odlično osećam, koji me opušta. Uredili smo plažu, angažujemo dobre bendove, imamo vrhunske kuvare od kojih smo neke doveli iz poznatih beogradskih restorana. Poznato je da je Apatin zbog pivare jedna od najrazvijenijih opština u Srbiji ali malo ko zna da on ima i lepu turističku perspektivu.

Da Apatin nije slučajno odabrao vidi se i po tome što je vrlo dobro upoznat o „strateškim prednostima” tog mesta. U njemu će se se praviti velika marina na kojoj će od 2011. morati da stane svaki brod koji bude pristizao iz pravca Mađarske. Godišnje tu prođe od 900 do 1.000 brodova. Tu je i biciklistička staza kojoj nedostaje „parče” od osam kilometara. Mnogi avanturisti iz Nemačke se često biciklima spuštaju ka jugu. Taj kraj je poznat i po dobrim lovištima, a Rebrača ističe da i neke popularne ličnosti iz Italije dolaze tu da love.

– Ta tromeđa je vrlo zanimljiva: Mađari su u Evropskoj Uniji, Hrvati su na njenom pragu, mi se takođe približavamo Evropi... Postoji ideja i da se od starog vojnog aerodroma napravi civilni što će biti dodatna prednost – ističe Rebrača i objašnjava zašto više ne pominje svoje poslovne planove u Somboru. – U Somboru, gledajući perspektivu, imam najbolju lokaciju na kojoj je za sada parking. Trenutno sam se ohladio od Sombora i okrenuo se Apatinu, ali ne znači da se neću vratiti i na to.

O tome zašto je restoranu dao ime „Plava ruža” kaže:

– Plavo je moja omiljena boja a ruža je najlepši cvet. Zato sam plavu ružu istetovirao na ruci. Da plava ruža postoji, to bi bilo nešto savršeno. Ona je nedostižna lepota. Ali, ako nije ostvarljiva to ne znači da joj ne treba težiti...

Da li biste voleli da poručite nešto ljudima u Srbiji:

– Ima mnogo toga lepog i van Beograda i Novog Sada. Recimo, Guča, Zlatibor, Kopaonik... Dođite i u Apatin, da vidite „Plavu ružu” i da uživate u njoj...

--------------------------------------------------------------------------

Dva sina i dve kćerke

Željko Rebrača sa suprugom Danijelom od pre šest nedelja ima četvoro dece.

– Dobili smo sina kome smo dali ime Vojin. Sada imamo dva sina i dve kćerke. Filip ima devet godina, Katja sedam i po, a Alisa tri i po.

Ostale vestiArhiva