Tri finala, tri zlata u 2006. Vaterpolisti Srbije bili su najbolji na FINA kupu, osvojena je i Svetska liga, a pre dva dana na „Tašu“ pokorena je i Evropa.

Put do titule nije bio lak, naši reprezentativci su morali da preskoče mnogobrojne prepreke, od čega je možda i najviše zabolela činjenica da su do same završnice Evropskog prvenstva igrali pred polupraznim tribinama.

- Tokom šampionata najviše me je nerviralo to što su se svi hvalili kako je divna organizacija, kako je sve sjajno, pa ako je bilo tako, zašto je „Tašmajdan“ sve do finala bio poluprazan. Vreme je da neki ljudi iz organizacije i Saveza shvate šta je to odgovornost. Ne želim nikoga poimenice da prozivam, jedino znam da kada bi svi radili kao predsednik Saveza Velibor Sovrović, bilo bi mnogo bolje. Do sada se pokazao kao divan čovek, šta god da je obećao, ispunio je - priča Danilo Ikodinović za „Blic“.

Za ulaznice tokom prvog dela takmičenja trebalo je izdvojiti 1.500 dinara za mečeve reprezentacije Srbije, a čak i kada bi zvanični podaci ukazivali na to da su sve karte rasprodate, tribine su bile poluprazne.

- Od sedam utakmica, samo su na finalu tribine bile pune, a na svim ostalim poluprazne, što je prava tragedija. Karte su bile preskupe, a čak i ja, koji obožavam vaterpolo, nikada ne bih dao 1.500 dinara, iako to mogu sebi da priuštim. Pa šta da radi neka četvoročlana porodica, da izdvoji 6.000, od čega? Koliko znam, 2.000 kompleta je podeljeno ovim ili onim sponzorima, pa gde su oni bili, to je van pameti, a pitam se čiji je to propust. Pre početka takmičenja, mi smo kao igrači morali da se „tučemo“ kako bismo dobili 20 ulaznica po glavi, a, recimo, ja imam oca, majku, sestru, ženu, zeta, tasta, taštu i dve svastike... a gde su moji prijatelji?! Takve stvari užasno smetaju. Vreme je da svako počne da radi svoj posao, a ne da se nacrtaju kada treba da se slikaju kod predsednika i premijera. Dosta je bilo da se svi kriju iza igrača i stručnog štaba - jasan je Ikodinović.

Danilo Ikodinović juče je postao i brucoš Univerziteta BK za menadžment u sportu. Svečanosti u prostorijama na Senjaku prisustvovali su i Živko Gocić (druga godina), Branko Peković (druga godina) i Andrija Prlainović (brucoš Univerziteta BK).

- Verujem u sebe i nadam se da ću završiti fakultet u roku. Nažalost, nemam vremena ni da zlato pošteno proslavim. Već danas krećem za Rusiju kako bih se priključio pripremama Sinteza. Ova godina je bila fantastična, tri finala, tri zlata, samo da se ovako nastavi, a Olimpijada u Pekingu trebalo bi da predstavlja vrhunac moje karijere. Nedostaje mi još samo olimpijsko zlato u kolekciji medalja.

O Karićima
- Imao sam prilike da se lično upoznam sa Sretenom Karićem. Bilo je to divno iskustvo. Žao mi je zbog svega što se dešavalo u međuvremenu, ali uveren sam da će se porodica Karić izvući - rekao je Danilo Ikodinović.

Ostale vestiArhiva