Braneći se od napada evropskih poslanika, Cipras je u ponovnom obraćanju u Evropskom parlamentu priznao da je njegova vlada u poslednjih pet meseci više vremena uložila u pregovaranje, nego u upravljanje zemljom, prenosi britanski list Gardijan.
"Imali smo fiskalnu omču oko vrata, mislili smo kako da održimo privredu u životu", rekao je grčki premijer, dodajući da je njegova vlada značajno smanjila utaju poreza i odbacujući kritike da nije učinila ništa da reformiše grčku ekonomiju.
"Želim vašu podršku da bismo promenili Grčku. Svima nam je jasno da ovo nije debata o jednoj zemlji, već o budućnosti EU, Evrope. Imamo ideološke razlike, podeljeni smo po nekim pitanjima, ali ovo je ključni trenutak da udružimo snage", rekao je on.
"Kada govorimo o Grčkoj, neizbežna referenca je antička tragedija. Sofokle nas je naučio da je najveći od svih ljudskih zakona pravda. Mislim da je to nešto što moramo da upamtimo", dodao je Cipras.
"Nemam nikakav tajni plan za 'grekzit'. Želim održiv sporazum, to je ono za šta se borim. Rezultat referenduma je mandat za pravedniji sporazum, a ne za raskid veza s Evropom", poručio je premijer Grčke.
"Preuzimam punu odgovornost za ono što se dogodilo u proteklih pet meseci i uveravam vas da su Grci u proteklih pet godina uložili ogroman napor. Želimo sporazum koji će podrazumevati kredibilne reforme, uz najmanje moguće recesivne mere, i uz agendu rasta. Naš predlog predviđa restrukturiranje duga, što ne smemo smatrati tabu temom", rekao je on.
"Želim da budem jasan, predlozi za restrukturiranje duga neće opteretiti evropske građane. Novac od kreditora nikada nije stizao do grčkih građana, već je odlazio na spasavanje evropskih banaka", kazao je Cipras i dodao da javni dug Grčke mora da bude održiviji.
"Ono što nam sada treba jeste evropsko rešenje za evropski problem", zaključio je grčki premijer.
U parlamentarnoj polemici bilo je i tonova podrške grčkoj vladi i Ciprasu, pa je tako šef grupe evropskih socijalista, Italijan Đani Pitela poručio da " socijalisti nikada neće prihvatiti 'grekzit'", i da nije vreme da se ovaj Dom pretvori u fudbalski stadion, već da treba ostati zajedno.
"U pitanju je budućnost Evrope, koja uključuje Grčku", rekao je Pitela.
Grci traže hitnu pozajmicu spasilačkog fonda evrozone
Grčka je dostavila zvanični zahtev za dobijanje pozajmice iz specijalnog spasilačkog fonda evrozone, izjavio je danas portparol Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM).
"ESM je primio zahtev Grčke", izjavio je portparol, a prenosi agencija Rojters.
Grčka je podnela zahtev za novu finansijsku pomoć i kratkoročno prebrođivanje hitnih potreba u svežem novcu od nekoliko milijardi evra, od plaćanja rate kredita Evropskoj centralnoj banci 20. jula, pa do plata državnim službenicima i penzija.
Ministri finansija evrozone su na današnjoj telefonskoj konferenciji trebali da razmotre ovaj zahtev, koji je zvanično upućen na adresu šefa evrogrupe Jeruna Dajselbluma, ali je telekonferencija otkazana, što je potvrdio portparol holandskog ministra finansija i šefa evrogrupe Jeruna Dajselbluma.
Cipras: Evropa ne ume da reši sopstvenu krizu
Istovremeno, grčki premijer Aleksis Cipras obratio se poslanicima Evropskog parlamenta na plenarnom zasedanju u Strazburu, a njegove reči praćene su žustrom raspravom u parlamentu.
Na početku svog obraćanja EP Cipras je izjavio da je srećan što ima priliku da se obrati najvećem demokratskom forumu u Evropi.
"Hrabra odluka grčkog naroda, koji je rekao 'ne' evropskim kreditorima, mora da se čuje i poštuje. Grci su glasali protiv novog paketa oštre štednje evropskih kreditora, uprkos tome što su im zapadni mediji poručivali da će takav izbor značiti kraj pregovora sa Evropom", izjavio je Cipras poslanicima EP.
Novac nije odlazio običnim građanima
Grčki premijer izjavio je da desetine milijardi evra koje su dobijena za rešavanje krize i duga, a koji su strani kreditori pozajmljivali Grčkoj, nije odlazio običnim građanima, već su to bila sredstva za spasavanje stranih banaka u Grčkoj.
"Grčki narod mnogo je žrtvovao, kako bi se sprovele sve reforme koje su kreditori zahtevali, nama je sada potreban dogovor koji neće grčku ekonomiju gurnuti u još veću krizu. Hoćemo rešenje koje će nam pokazati svetlo na kraju tunela. Evropa pokazuje da ne ume da reši sopstvenu dužničku krizu", izjavio je grčki premijer.
Cipras je podvukao da je Grčka pet godina bila "mesto gde se vršio eksperiment stezanja kaiša… koji je bio neuspešan".
Cipras je zatražio da se ulože svi napori za socijalno pravedno rešenje teške grčke krize i rekao da jasno želi da predoči da za grčke nevolje nisu "samo krivi zli stranci ", već korumpirane vladajuće oligarhije i prethodne vlade koje su održavale "klijentelizam… povezanost političke i ekonomske vlasti", korupciju i masovno neplaćanje poreza.
Grčki premijer je naveo analizu švajcarske banke Kredi suis, prema kojoj 10 odsto grčkog stanovništva ima 60 odsto nacionalnog bogatstva, a tih 10 odsto bogatih, naglasio je Cipras, nikad nisu obuhvaćeni merama stezanja kaiša.
Grčki premijer je izrazio uverenje da će do kraja nedelje, kada ističe rok koji su mu postavili lideri iz evrozone, ispuniti zahteve kreditora i postići konačni sporazum.
"Uveren sam da ćemo u naredna dva do tri dana biti u stanju da ispoštujemo obaveze koje su najboljem interesu Grčke i evrozone", kazao je danas Cipras.
Obraćanje Aleksisa Ciprasa EP obeležile su teške reči i žustra rasprava u Strazburu.
Veber: Cipras je lažov, obmanjuje javnost
Šef najveće političke grupacije u EP, nemački poslanik Manfred Veber optužio je grčkog premijera da je lažov i da ovakvim govorom obmanjuje javnost.
"Vaše 'ne' prelomiće se preko leđa građana evropskih zemalja koje su vam pozajmljivale novac", izjavio je nemački poslanik.
Veber je poručio Ciprasu da je izabrao loše društvo, aludirajući na oduševljenje poslanika krajnje desnice u EP njegovim izlaganjem.
Gotovo svi predstavnici najvećih političkih grupa u EP optužili su Aleksisa Ciprasa za neodgovornosti koju je pokazao raspisivanjem referenduma u Grčkoj i odbijanjem mera štednje evropskih kreditora.
Konzervativci: Cipras glumi mučenika
Konzervativci su Aleksisa Ciprasa optužili da čeka da bude izbačen iz evropske monetarne unije, kako bi mogao da glumi mučenika.
Lider Konzervativaca Ešli Foks izjavio je da trenutna dužnička kriza pokazuje da je evro bio politički, a ne ekonomski održiv projekat.
Liberali su poručili grčkom premijeru da mora da pokaže Evropi da je pravi lider, a ne lažni poeta.
UKIP: Napravljen je novi Berlinski zid - evro
Naelektrisanu atmosferu u EP oslikava i tvit poslanika UKIP-a Najdžela Feridža koji je optužio predsednika EK Žan Kloda Junkera da mu je sa poslaničke klupe namerno oborio znak na kom je pisalo grčko "Oxi" ("ne").
"Trenutna kriza pokazatelj je nepremostivih kulturnih razlika između Nemačke i Grčke. Postoji sve veći jaz između Severne i Zapadne Evrope. Napravljen je novi Berlinski zid - evro", izjavio je Feridž u svom obraćanju.
On je pozvao Aleksisa Ciprasa da Grčku izvede iz evrozone.
Bez dogovora, grčke banke ostaju bez novca za dva dana?
Grčke banke mogle bi, za naredna dva dana, da ostanu bez novca, ako se kreditori ne dogovore o novom paketu pomoći, saopštila su juče dva neimenovana izvora iz finansijskog sektora Grčke.
Prvi izbor blizak bankovnom sistemu, rekao je da očekuje da neki bankomati počnu da ostaju bez novca do srede, dok je drugi, bankar iz Grčke ocenio da je moguće da je u sistemu ostalo novca za još dva dana.
"Keš će sutra biti ozbiljan problem na bankomatima. Limit od 60 evra dnevno jeste produžio njihov vek, ali će zapravo stvari mnogo gore stajati sutra", rekao je prvi izvor.
Prema mišljenju neimenovanog bankara iz Grčke, keš u bankomatima će biti potrošen, ako premijer Aleksis Cipras za dva ili tri dana ne postigne dogovor, prenosi Rojters.
Grčki ministar: Tvrdnje da nema novca podrivaju zemlju
Sa druge strane, grčki ministar finansija Euklid Cakalotos demantovao je danas da zbog nedostatka novca država priprema da izda priznanice umesto plata i penzija.
Ministar je u saopštenju demantovao informacije koje su se pojavile u jednom grčkom dnevniku da će vlada izdavati takozvane Aj-Ou-Ju (IOU - "dugujem ti" na engleskom) umesto isplate plata i penzija i rekao da takvi članci podrivaju zemlju i da su opasni u vreme kada su pregovori Grčke sa njenim kreditorima, EU i MMF još u blokadi.
"Bilo je više sličnih članaka u poslednje vreme, koji su opovrgnuti činjenicama", naveo je ministar u saopštenju.
Grčka država mogla bi da se nađe u situaciji da izdaje priznanice umesto plata ako se isprazne trezori banaka i ako Evropska centralna banka prestane da snabdeva zemlju sa evrima, navodi Frans pres.
Za sada ECB održava sadašnji nivo, odnosno oko 89 milijari evra, u hitnim zajmovima (ELA) za grčke banke.
Grčki zamenik ministra finansija Dimitris Mardas rekao je juče da zbog dobrih fiskalnih prihoda neće biti problem sa isplatom plata za javni sektor 13. jula.
Cipras je 28. juna objavio zatvaranje banaka i ograničenje podizanja novca na 60 evra dnevno da bi se izbegao krah banaka. Kontrola nad protokom kapitala uvedena je pošto je stanovništvo, uplašeno zbog najave referenduma i blokade pregovora s kreditorima jurnulo da podiže svoju štednju iz banaka.
Inače je zbog krize oko 20 odsto štednje u grčkim bankama podignuto od decembra do juna.

Ostale vestiArhiva