Neki šefovi diplomatija nisu želeli da izađu u javnost s mogućim rešenjima za razlaz s Velikom Britanijom, naglašavajući želju da Britanci ostanu u Uniji, ali je rečeno da bi jedna mogućnost bila da se ta zemlja uključi u Evropski ekonomski prostor zajedno s Norveškom, Islandom i Lihtenštajnom.
To bi značilo, kako je ipak potvrdio šef španske diplomatije Hose Manuel Garsija-Margaljo, da bi se zadržao režim slobodnog prometa robe, kapitala, usluga i ljudi, a Velika Britanija bi morala da prihvati i da uplaćuje doprinos u budžet EU.
Drugi scenario bi bio da Velika Britanija uspostavi odnose kakve s EU ima Švajcarska, a to znači režim Evropskog ekonomskog prostora, ali bez obaveze da uplaćuje sredstva u budžet EU.
Treći scenario, za koji španski ministar Garsija-Margaljo kaže da je "najviše ostvarljiv" jeste uspostavljanje režima slobodne trgovine, po uzoru na sporazum o slobodnoj trgovini EU-Kanada, uz ukidanje 99 odsto carina i ograničenja za trgovinu.
To bi, dodao je šef španske diplomatije, bila i možda za obe strane prihvatljiva varijanta jer bi se zadovoljio ključni britanski zahtev za nadzor prometa lica preko granica i neprihvatanje bilo kakve dalje političke i institucionalne integracije EU. U dalju integraciju bi mogle ići zemlje unutar EU koje to žele, dok sloboda trgovine s britanskim ostrvom ne bi bila ugrožena, iako bi to značilo da je Velika Britanija za EU "treća zemlja" koja ne bi imala nikakvih prava da utiče na politike unutar Unije.
Garsija-Margaljo je rekao da više, naročito starih, članica EU smatraju da bi to moglo odvratiti neke "nove" istočne zemlje Unije od težnji da ponovo "nacionalizuju" i vrate neka na EU prenesena ovlašćenja u bitnim politikama, od vladavine zakona, nezavisnosti pravosuđa, slobode medija, pa do jedinstvene politike za migraciju i izbeglice.
Španski ministar je naveo da se Madrid u slučaju "razdruživanja" s Velikom Britanijom zalaže za jačanje evropskih ustanova i integracije, ali to zasad i neke "stare" članice ne vide kao pravi recept za smanjivanje neverice građana u delotvornost Brisela i evropskih institucija, naročito kad je reč o poboljšanju ekonomske i socijalne situacije, kao i rešavanju izbegličke krize.
Danas su šefovi diplomatija usvojili važne odluke o jačanju vojnog, pomorskog prisustva u libijskim vodama, obuci i opremanju libijske obalske straže, kao i ekonomsko-policijskoj podršci afričkim državama Sahela upravo s ciljem da za osujeti vidljiva opasnost navale novih stotina hiljada izbeglica iz Afrike u Evropu.

Ostale vestiArhiva