Evropski i svetski šampion na olimpijskog šampiona (subota, 22.50 časova po srednjeevropskom, "našem" vremenu)!
Bolji završetak vaterpolo turnira na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru nije mogao da se zamisli.
Dve najbolje reprezentacije, prema prikazanom na ovom tuniru. Srbija se jeste "brčkala" u grupnoj fazi, ali je u četvrtfinalu i u polufinalu pokazala svu silu. Hrvati su bili nešto konstantniji. U svakoj utakmici su dizali formi, da bi u polufinalu zgromili Crnu Goru (12:8).
Srpski i hrvatski vaterpolo su izdanci iste škole vaterpola - onog jugoslovenskog. Igra je bazirana, pre svega, na odbrani. Tako je, recimo, pod Ratkom Rudićem i igrala Hrvatska. Ali, nešto su Hrvati promenili. Mnogo više su okrenuti napadu, igraju vaterpolo koji je atraktivan za gledanje.
Na ovom turniru odskočili su Anđelo Šetka, Andro Bušlje, a pogotovo golman Marko Bijač, koji će, po svemu sudeći, biti proglašen za najboljeg čuvara mreže. I protiv Crne Gore je imao nekoliko spektakularnih odbrana, kada su svi već "videli" loptu u golu. Uostalom, dečko je izgurao sa gola Josipa Pavića, dugogodišnju neprikosnovenu "jedinicu". To već dovoljno govori o njegovom kvalitetu. Luka Lončar je pokazao da izrasta u sjajnog "sidraša". Hrvati su tokom turnira podigli realizaciju napada sa igračem više, a pokazali su i da odlično umeju da se brane kada je stanje u bazenu obrnuo - kada imaju igrača manje. Protiv Crne Gore su igrali bez iskusnog Damira Burića, koji je takođe važna poluga. Nikako se ne smeju zaboraviti ni sjajni Sandro Sukno, ali i Španac Ćavi Garsija, koji je sada Hrvat, koji je doneo pokretljivost u napadu, dodatnog "vica", kreativnost.
Srbija je u poslednja dva meča na velikim takmičenjima deklasirala Hrvatsku - u finalu Svetskog prvenstva u Kazanju 2015. godine, "delfini" su pojeli "barakude" - 11:4. Ubedljivo je bilo i u Beogradu ovog januara, kada je na otvaranju Evropskog prvenstva bilo čak 13:6 za Srbiju. To su, ujedno, i dva najteža poraza Hrvatske.
Hrvati su tada delovali kao "grupa građana", priznao je to i selektor Ivan Tucak, ali Hrvatski vaterpolo savez mu je dao poverenje i podršku da nastavi da radi. Od te "grupe građana" napravio je respektabilan tim, homogenu ekipu, čiji je kvalitet isplivao na površinu. Dakle, to jesu isti igrači, ali je drugačiji tim, drugačije izgleda u bazenu.
Te dve ubedljive pobede, međutim, nemaju preveliki značaj za finale. Svakako, dobar su temelj za samopouzdanje, ali ništa više od toga (a znamo da tako ne razmišljaju ni Dejan Savić, ni ostali momci). Finale olimpijskog turnira u Rio de Žaneiru će biti sve samo ne lako i bez tenzija. Ne tenzija u smislu varnica i obračuna, ali svakako pritisaka u glavama.
Hrvati su tu u blagoj prednosti, jer već imaju zlatnu medalju osvojenu u Londonu pre četiri godine. Srbija "traži" olimpijsko zlato dugo. Mnoge fenomenalne generacije su ostajale bez zlata. Sjajna vest je da je konačno "proradio" Andrija Prlainović, čiji su golovi baš nedostajali. Filip Filipović je uz pomoć, pre svih Dušana Mandića, ali i sjajne centarske linije Slobodan Nikić-Duško Pijetlović, gurao ekipu, podizao je kad je bilo najpotrebnije.
U finalu svi moraju da budu na visini. Onako kako to oni znaju. I haubice Miloša Ćuka i Milana Aleksića, Stefan Mitrović koji ispliva i zadrži se sekund, dva iznad vode, i Fićina i Mandina levica, Prlainovićeva fanatična borbenost, ali i jak šut, mirnoća kapitena Živka Gocića, da Branislav Mitrović na golu ponovi odličnu partiju iz polufinala, da se mirno i strpljivo gradi i koristi igrač više...
Hrvati imaju veliki respekt prema Srbiji. Kako i da ga nemaju kad Srbija vlada svetskim vaterpolom godinama unazad. Ali, i srpski igrači imaju respekt prema Hrvatskoj.
Iako je crnogorski vaterpolista Draško Brguljan prognozirao ubedljiv trijumf Srbije u finalu (mada u tom trenutku Srbija nije ni odigrala polufinalni duel sa Italijom), ne treba očekivati ništa drugo nego borbu do poslednjeg atoma snage. Vaterpolo spektakl!
Hajmo, momci, možete vi to!

Ostale vestiArhiva