- Skoro svaki dan treniram. A pored toga, spremam nove pesme. Do Nove godine biće bar jedan megahit. Ne smem da se igram i da, kao mnogi, izdajem singlove na svakih mesec dana. Od poslednjeg albuma prošlo je godinu i po dana, ali na terenu moje pesme se aktivno slušaju. Zato što održavam kvalitet moram temeljno da radim na pesmama. Zato će ovo novo biti moderno i sveže, ali s druge strane u mom fazonu.

Zašto si odustao od učešća u „Pinkovim zvezdicama“ gde si kao član žirija proveo dve godine?
- I dalje mi ljudi pišu u vezi s tim. Kad sam doneo tu odluku, sa čelnicima Pinka Željkom i Milicom Mitrović sam se navlačio nekoliko meseci jer su insistirali da ostanem. Nekako smo se dogovorili da preskočim ovu sezonu jer dve godine nisam imao život, a da ne pričamo o odmoru. Previše bi bilo da i treću godinu zaredom isto radim jer sam dosta toga rekao i uradio. Mislim da je taj projekat savršen sa mnom kao i bez mene. Želim im puno sreće.

Kako ti se čini ova postava žirija?
- Odlična! Jedino što klinci treba da se čuvaju Goce Tržan. Ona zna da se šali, ali i te kako ume da bude neprijatna.

Koja je najneprijatnija situacija koju si ti doživeo.
- Hvala bogu, sad ih nemam više. Na početku karijere doživljavao sam neprijatnosti zbog frizure. Danas me ljudi presreću i kažu mi da su srećni što su me upoznali onakvog kakav jesam. Mislim da je neko vreme o meni bila iskrivljena slika. Znate ono - „Grand“, zabrane, uobražen... Ali, hvala bogu, kad su videli ko sam ja u stvari, promenili su mišljenje.

Kad smo već kod „Grand produkcije“, da li se čuješ s direktorom Sašom Popovićem?
- Zar moram? Nema potrebe da ga zovem. Niti gledam „Zvezde Granda“. To je za mene prošlost, a danas mnogo radim.

Šta ćeš s toliko novca?
- Ja sam štedljiva Devica. Ulažem novac u muziku. Jedna moja pesma košta 7.000 evra. Ako želite vrhunske autore i produkciju, morate da uložite. Tako da para nikad dosta.

I bivšoj devojci Radi Manojlović komponovao si jednu pesmu. Da li si je klepio po ušima?
- Mogu ti reći da je Rada vrlo darežljiva. Ona je široke ruke. Ali, eto, ja nisam hteo da joj naplatim tu pesmu.

Da pređemo malo i na ljubav. Da li si posle Rade mogao da zavoliš neku drugu?
- Iskreno - jesam! Voleo sam. Ali jednom sam se i ispalio. Ta ljubav mi nije bila uzvraćena. Ma neću da ti pričam. To je neka moja priča. Ne vucite me za jezik.Zato sada kriješ ljubavni život?
- Trenutno nemam šta da sakrijem. Ništa nije trajalo toliko dugo da bih to nazvao vezom. Ja se zaljubljujem na svake dve godine, tako da ću vam javiti čim mi se to desi.

Da li to znači da se sada viđaš s lakim ženama?
- To su samo bile pogrešne žene u mom životu. Ne plašim se ja seksa za jednu noć, samo o tome ne želim da pričam. Intimu čuvam samo za sebe.

Za tebe i dalje pričaju da si gej?
- Tačno. Pa ne mogu da idem od vrata do vrata s devojkom i da im serviram seksualni akt s njom da bih ljudima to isterao iz glave. Ja sam muzičar i ne volim da me svrstavaju u sve i svašta. Čak i da me uhvate u porno-snimku s devojkom, to im neće promeniti mišljenje jer ljudi biraju da veruju u ono šta žele.

Kad smo kod muzike, mnogi kažu da pojedine pevačice danas više liče na prostitutke. Slažeš li se s tim?
- Mislim da narod traži to do koske ili do gole kože. Ali tu izuzimam starlete, koje same žele da se skidaju. Danas svaka budala može da dobije svojih pet minuta slave. Ljudi su toga svesni, pa podležu ekstremnim stvarima. Recimo, ja nikada nisam bio u tako lošoj situaciji da moram tako nešto da radim, nemam potrebu čak ni starlete da angažujem u svojim spotovima. Mislim da je moja muzika mnogo bolja i ne treba joj takvo etiketiranje. Neću da se kompromitujem. Da li treba i ja da skinem gaće?

Ionako te svi kopiraju.
- Eto, ono što sam ja radio pre sedam godina traje i dan-danas. Sećam se da sam veče pred audiciju „Zvezda Granda“ smišljao kako da budem drugačiji. Šta da radim kad u sebi imam neku harizmu i magnetičnost, koja je vrlo specifična. Zar treba da se svega toga odreknem da bih bio shvaćen kao normalan?

Kako komentarišeš aktuelnu muzičku scenu?
- Haotično je, preživeće samo najjači.

Čini se da, otkad si se iz Obrenovca preselio za Beograd, zaboravio si rodni grad.
- Tačno je da slabo odlazim tamo. Češće sam u Beču nego u Obrenovcu. Ipak, za rodno mesto me veže detinjstvo, a ja sam u duši Petar Pan, tako da ništa ne mogu da zaboravim.

Kako izgleda tvoj običan dan?
- Čupav sam i neobrijan. Ljudi bi se uplašili kad bi me videli na ulici kad sam opušten. Pa, scena stalno zahteva neku spremnost, a kad dođem kući, volim da sam kao sav običan svet.

Ostale vestiArhiva