Blog vam prenosimo u celosti:
"U Srbiji živi fenomenalna pevačica svetski poznata Marija Šerifović. Cura je lezbejka i to nikad nije skrivala. I još nešto nikad nije činila, pričala o svom privatnom životu. Medijima koji danas žive isključivo od teme ko koga kr**e njen je stav bio nepodnošljiv. Srećom, ovih dana je otkriveno da Marija "ljubi” gospođu iz srpskog visokog društva, udatu, majku… Zatresla se cela Srbija. Nema osobe, osim Marije i one druge gospođe, koja nije imala šta da kaže na tu temu. Da je kojom nesrećom NATO opet napao Srbiju ili da su se Tuđman i Milošević istovremeno podigli iz groba i zapevali usred Beograda "Hej, Sloveni" mediji bi se manje uznemirili. A zašto su se mediji uznemirili? Ja ću vam reći. Zato jer je Marija žena. Da je Marija Mario, da je Marija oženjeni pevač pe*er niko je ne bi ništa pitao. NIKO. Niiiiiikooooooooo. Zato jer se na ovim našim prostorima javne osobe pe*ere ostavljaju na miru osim ako oni od svog pe***uka sami ne odluče da naprave biznis. A đe su mi dokazi?
Ispričaću vam priču iz mladosti.
Bilo je to sedamdeset prve, druge ili treće, nisam sasvim sigurna. On je imao koncert na terasi hotela Marina u Mošćeničkoj Dragi. Naravno da sam sedela u prvom redu i jedva čekala pauzu da ga zaskočim, da mu, ako bude ikako moguće, uvalim svoj mladi jezik u usta, da mu uručim posebno za tu priliku u Trstu kupljene svilene gaćice. Koštale su, preračunato, osamdeset evra. Nije me bilo briga. Samo jednom u životu te može, ako budeš imala sreće, po**bati najveći mužjak na jugoslovenskim prostorima. Pre pauze sakrila sam se iza zavese koja je delila pozornicu od bekstejdža. U bašti iza zavese bili smo samo ja i moj prijatelj. Danas penzionisani profesor nije sakrivao da je pe*er, iako se za Jugoslaviju baš ne bi moglo reći da je bila pede*frendli. Nisam ga pitala šta tamo radi. Ja sam čekala Njega. I On je došao. Visok, vitak, blještavi zubi. Žao mi je što već tada nisam bila devica.
Poželela sam da ga zbog toga zamolim za oproštenje pre nego što sa njega skinem sako, pantalone, gaće, pre nego ga progutam. Kad, on se uputio prema mom prijatelju s kojim sam išla u osmogodišnju školu. Šta se dešava? A ja? A jaaaa? Zagrlio ga je i uvalio mu svoj jezik u usta. Činilo mi se da će jedan drugoga proždrati, ali nisu. Da jesu, on danas ne bi bio još uvek jedan od najvećih pevača i je*ača na našim prostorima. Kad kažem je*ača mislim na je*ača žena, naravno. Gospodin je oženjen, isto tako naravno. I ima decu. U moje vreme, bilo je to pre četrdesetak godina, svi smo, osim nekih glava ludih, u Jugoslaviji znali da je Pevač pe*er. Nikome to posebno nije smetalo. Voleli smo i još uvek volimo njegov glas. Koga je gospodin je*ao nije nas bilo briga. Bilo je to vreme mraka, mraka koji je jednako pokrivao i "normalne" i "perverzne". Danas živimo u vreme svetla. Sve se mora otkriti, sve se mora znati. Ako mediji dnevno ne isporuče bar nekoliko vrućih vesti o tome ko koga je*e na šou-sceni, za onu političku su manje zainteresovani jer bi mogli da ostanu bez posla a možda i bez glave, ništa nisu učinili. Pa ipak, eto, gospodina puštaju na miru. Danas je on, o tempora, o mores, JE*AČ nad je*ačima. Devojke i devojčice na njega bacaju gaćice i grudnjake dok on peva pesme moje mladosti. Nema tog reportera ni informera ko bi se usudio da priđe i pita ga "kako usklađujete to što ste i pe*er i muž i otac?". Muškarce na ovim prostorima ne razapinju na krst bez obzira koga je*ali, krst je rezervisan samo za žene. "Novinari", a da, malo za promenu, ostavite Mariju na miru? Sačekajte junaka moje priče iza stejdža, stalno održava koncerte, pa ga priupitajte kome iz svog benda ovih dana uvaljuje jezik u gladna usta".

Ostale vestiArhiva