Nesporno je da krv spasava život. Obična transfuzija krvi, koja podrazumeva ubrizgavanje plazme zdrave osobe u venu pacijenta, koji je, recimo, operisan ili doživeo saobraćajnu nesreću, jedna je od najbezbednijih procedura za spasavanje života koje postoje.
Karmazin, koji je završio poslediplomske studije, ali nema lekarsku licencu, želi da podigne ideju o krvi kao leku na drugačiji nivo i da je koristi u borbi protiv starenja.
On kaže da je kao student medicine na Stanfordu i tokom prakse u američkom Nacionalnom institutu za borbu protiv starenja više desetina puta prisustvovao ovoj bezbednoj proceduri.
- Neki pacijenti su primili mladu krv, a neki stariju. Uradio sam statističku analizu, a rezultati su bili zadivljujući - kaže on.
U intervjuu magazinu "Sajens" neurolog Univerziteta Stanford Toni Vajs Korej izjavio je nedavno da “ne postoje klinički dokazi da bi takvo lečenje bilo korisno” i da je reč o “zloupotrebi poverenja ljudi”.
Za "svežu krv" 8.000 dolara
Da bi učestvovali u kliničkoj studiji, kandidati moraju da plate, i to ne malo. Procedura koja podrazumeva transfuziju 1,5 litara plazme donatora starog između 16 i 25 godina tokom dva dana košta 8.000 dolara.
Karmazin se nada da će se u studiju, koju će voditi Dejvid Rajt, vlasnik privatnog centra za intravenoznu terapiju u Montereju, uključiti 600 ljudi. Pre i posle infuzije, krv učesnika će biti testirana na “biomarkere”, biološke supstance i procese za koje se veruje da pružaju sliku o zdravstvenom stanju, odnosno bolestima.
Do sada je procedura primenjena na 30 ljudi. Karmazin tvrdi da mnogi od njih već sada primećuju poboljšanja, na primer, kada su u pitanju koncentracija, izgled i mišićni tonus.
Da li krv lekovita
Karmazinova glavna motivacija su eksperimenti s miševima, u kojima je primenjena 150 godina stara hirurška tehnika “parabioza” (od grčkih reči “para”-“pored” i “bio”-”život”), koja podrazumeva spajanje vena dve žive životinje.
Irina Konboj, profesor bioinženjeringa na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju, koja je 2005. sprovela jednu od prvih takvih studija s miševima, ustanovila je da razmena ima pozitivno dejstvo na zdravlje starijeg miša koji je primio krv mlađeg. Činjenica je, međutim, da stariji glodar nije samo dobio krv mlađeg, već je imao određene koristi i od unutrašnjih organa i kardiovaskularnog sistema mlađeg miša. Drugim rečima, naučnici nisu mogli da kažu da li je sama krv doprinela poboljšanju, ili je za to bila zaslužna činjenica da su životinje povezane.
Zato su Konbojeva i njen tim prošle godine obavili još jednu studiju kako bi utvrdili šta će se dogoditi ako samo promene krv glodara, ne povezujući njihova tela. Tom prilikom su ustanovili ograničena poboljšanja mišićnog tkiva starijeg miša, ali i dalje nisu mogli da kažu da li su ta skromna poboljšanja posledica mlade krvi, ili činjenice da je krv razređena.
Možda su daleko korisnija saznanja o uticaju stare krvi na mlade miševe: gotovo svi organski sistemi mladih miševa su oslabili, a najdramatičniji efekti su bili vidljivi u razvoju moždanih ćelija.

Ostale vestiArhiva