Radi se o muškarcima starijim od 18 godina koji su se okupili na poligonu Saur-Mogila u Donjeckoj oblasti, inače poprištu jedne od najkrvavijih bitaka u ukrajinskom građanskom ratu, ali i u Drugom svetskom ratu.

- Održavamo mobilizacioni zbor kako bismo proverili naš odmbrambeni potencijal za slučaj da nas Ukrajina ponovo napadne - rekao je general-major separatističke vojske Vladimir Kononov.

Zaharčenko je izdao naredbu za mobilizaciju pošto je pre toga izjavio kako Ukrajina čeka priliku da vojska DNR naruši sporazum iz Minska kojim je pre dve godine postignuto primirje, kako bi ponovo napala samoproglašenu republiku na istoku zemlje.

- Kada me pitaju koliko naša armija ima ljudi, odgovorim - dva miliona. Ukoliko Ukrajina ponovo započne borbena dejstva protiv nas, u odbranu će ustati svi stanovnici DNR - rekao je Zaharčenko.

"Rusija će biti sve agresivnija kako se budu bližili izbori 2018."

Predsednik Ukrajine Petro Porošenko izjavio je da će se sa približavanjem predsedničkih izbora u Rusiji situacija u kriznim regionima pogoršavati jer će "Moskva postajati sve agresivnija", - Kremlj se sprema za predsedničke izbore i postaje sve agresivniji u prikrivanju sopstvenih slabosti. Rusija je promenila taktiku na Krimu i u Donbasu, podigavši uloge stvaranjem kvazi-država. Rusija nastavlja da destabilizuje Ukrajinu - rekao je Porošenko na 10. Bezbednosnom forumu u Kijevu u utorak.

Prema njegovim rečima, Rusija je pokušala da okrene Poljsku protiv Ukrajine, počevši od incidenta spaljivanja ukrajinske zastave u toj zemlji, ali da je "prijateljstvo Varšave i Kijeva prevazišlo takve provokativne pokušaje".

Nedavno je i šef poljske diplomatije Vitold Vaščikovski izjavio da je "sva prilika da će Rusija anektirati Donbas".Vaščikovski je upozorio da Rusija već izdaje lične karte i pasoše, pleni ukrajinske posede, i izoluje region od ostatka zemlje.

Ministar je rekao da situacja u Donbasu postaje sve teža, jer Rusija ne poštuje mirovni sporazum iz Minska potpisan 2014. godine.
"Izgubili smo poslednju sferu uticaja na Donbas"

Kijev je izgubio poslednju sferu uticaja na teritoriju Donbasa koja se ne nalazi pod njegovom kontrolom za vreme blokade regiona, izjavio je nedavno predsednik Ukrajine Petro Porošenko na sednici saveta regiona.

Za vreme blokade Ukrajina je izgubila poslednju sferu uticaja na ovu teritoriju, rekao je Porošenko, a preneo "Sputnjik".

Navodi se da je Porošenko rekao da su "organizatori blokade varali društvo, jer to nije bila blokada određenih regiona Donjecke i Luganske oblasti".
- O kakvoj blokadi se radi kada je postoji rupa stotinama kilometara na granici sa Rusijom? U suštini, to je ispala specijalna operacija usmerena na to da se pomere okupirani regioni iz ukrajinskog Donbasa u Rusiju - rekao je predsednik Ukrajine.

Po njegovim rečima posledica blokade je da je Ukrajina izgubila uticaj na sopstvenu teritoriju, a istovremeno je nanaesen udarac ukrajinskoj ekonomiji, energetici, metalurgiji...
"Forbs": Porošenko nudio Donbas Putinu?

List "Forbs" tvrdio je da je ukrajinski predsednik još 2015. nudio ruskom kolegi Vladimiru Putinu da "uzme Donbas", ali da je navodno Putin to odbio.

- Rekao mi je direktno: Uzmite Donbas. Ja sam mu odgovorio: Jesi li poludeo? Meni Donbas nije potreban - navodno je komentarisao Putin na sastanku sa predstavnicima Ruskog saveza industrijalaca i preduzetnika, kojima je prepričavao detalja sastanka sa ukrajinskim kolegom 2015.
Porošenko je svoju ponudu, prema tvrdnjama izvora na koje se poziva "Forbs", obrazložio činjenicom da vlasti Ukrajine neće da plaćaju stanovništvu Donbasa penzije i socijalna davanja niti da obnavljaju bankarski sistem. Ipak, potvrdu "Forbsove" priče nikada nisu dali ni Putin ni Porošenko.

Kako je sve počelo

Dve nedelje posle ruskog pripajanja Krima, 6. aprila 2014. proruski aktivisti zauzeli su sedišta regionalne uprave u Donjecku i tajne službe u Lugansku, na istoku Ukrajine, što je označilo početak pobune protiv Kijeva koja je prerasla u rat.

Vođe pobune ubrzo proglašavaju formiranje " Narodnih republika Donjeck i Lugansk". Neki pobunjenici su za federalizaciju zemlje sa velikom autonomijom u okviru Ukrajine, drugi za nezavisnost, dok neki zagovaraju pripajanje Rusiji kao što je bio slučaj sa Krimom. Kijev optužuje Moskvu da direktno pomaže i finansira pobunjenike, dok Kremlj negira te navode.

Ostale vestiArhiva