Nedavno na „Bi-Bi-Siju” prikazani dokumentarni film – „Na tajnom zadatku: prljave fudbalske tajne” – imao je ogroman odjek na britanskom ostrvu.

Jednogodišnje istraživanje novinara ugledne televizijske kuće otvorilo je Pandorinu kutiju nedozvoljenih radnji u najpopularnijem planetarnom sportu. Iako je tek otkriven vrh ledenog brega u korupcionaškom skandalu ogromnih razmera, već sada je jasno da u engleskoj Premijer ligi, ali ni u nižim rangovima takmičenja, ništa neće biti kao pre.

U dokumentarcu su prikazani delovi mehanizma kako se prilikom transfera igrača iz kluba u klub, ali i slobodne kupovine fudbalera, pokušavaju da uzmu dodatna novčana sredstva u vidu mita.

Ovaj film je pokrenuo lavinu pitanja na koja još uvek nisu dati odgovori.

Agenti i menadžeri, umešani u zabranjena plaćanja, kao jedan najavili su tužbe protiv „Bi-Bi-Sija”.

Fudbalska asocijacija ponovo je tražila od vodeće britanske televizijske kuće uvid u kompletan snimljeni materijal, ali je portparol „Bi-Bi-Sija” rekao da u zahtevu mora jasno da se vidi šta se traži.

Pisani mediji poput „Tajmsa”, „Telegrafa”, „Gardijana”, „Sana”, „Mirora” i „Indipendenta”, zavisno od političke opcije koje zastupaju, prilaze ovom problemu. Ono što je uglavnom isto za sve, jeste navođenje optužbi i kontra– optužbi zainteresovanih strana.

Da problem postoji, nezavisno kakav će epilog dobiti na sudu, na posredan način potvrdio je i portparol UEFA, kazavši, pored ostalog, da „danas svaki desetogodišnjak može da ima agenta i da je regulisanje okvira u kome rade menadžeri možda i pitanje kojim bi mogla da se pozabavi i Evropska komisija”.

Pravnici će u vremenu pred nama sigurno ukrstiti koplja, ali je „Bi-Bi-Si” imao hrabrosti da ukaže na prikrivene puteve kapitala u fudbalu.

Zato će i „Politika” pokušati da odgovori na pitanje da li, i u kolikoj meri, je korupcaja zahvatila fudbal i koliki je protok crnog novca u našem fudbalu.

Opasnost od privatizacije

– Smatram da u našem sportu nema korupcije u meri u kojoj je ima u drugim društvenim oblastima u kojima se ispoljava u elementarnom značenju. U sportu se javlja obično prilikom tranasfera kada deo novca završava na privatnim računima. Korupciju u njenom osnovnom obliku, kao podmićivanje, očekujem kada počne privatizacija, kada novac počne da se vrti oko sportskih objekata kao nekretnina. Na sport se danas snažnije preslikavaju druge bolesti društva kao što su lobiranje, delovanje raznoraznih interesnih grupa pa i neobjektivno informisanje koje zagađuje zdravu sportsku klimu. Nema sumnje da korupciji ne može da se stane na put bez snažnog državnog uticaja, – mišljenja je Dušan Vujošević, trener našeg košarkaškog prvaka Partizana.

„Afera Solt Lejk Siti” uzdrmala je olimpijsku porodicu

Tvrdnje da korupcija postoji u svakom sportu (ni je li tako sa svim oblastima života), bez obzira na količinu novca koja se u njemu obrće, može se prihvatiti gotovo bez ikakve rezerve. Jasno za lov na one koji daju ili primaju „narukvice” u malim, siromašnim sportovima ni predstavnici zakona ni medija nisu mnogo zainteresovani. Oči javnosti upereni su pre svega u bogate u sportove i sportske federacije u kojima se obrću velike sume...

Među njima je i Međunarodni olimpijski komitet, najmoćnija sportska organizacija na svetu i vlasnik Olimpijskih igara, događaja koji je svojim značajem i finansijskim efektima odavno prevazišli okvire sporta. Otud se i jedna od najvećih korupcionaških afera u sportskoj istoriji vezuje za Međunarodni olimpijski komitet.

Bilo je to nedavno, na prelazu između dva veka. I ranije govorkalo o kupovini glasova članova MOK prilikom izbora domaćina letnjih i zimskih olimpijskih igara, o gradovima kandidatima koji su se utrkivali da skupim poklonima ili nezaboravnim provodima obezbede glasove, međutim tek kada je Mark Hodler, čelnik svetskog smučanja otvorio „Aferu Solt Lejk Siti” Međunarodni olimpijski komitet se trgnuo.

Istina optužbe da je Solt Lejk Siti kupio organizaciju Zimskih igara 2002. su bile teže od rezultata istrage (sve se svelo na poklonjenu pušku ili plaćenu školarinu), niko nije ni pomislio da Igre oduzme ovom američkom gradu, ali članovi MOK lepljivih prstiju su odstranjeni iz organizacije, a olimpijska porodica promenila je pravila ponašanja pri izboru domaćina letnjih i zimskih igara.

Članovima MOK zabranjene su posete gradovima kandidatima, čak i privatne. Na to pravo ima samo zvanična Izborna komisija MOK. Njeni izveštaji su tajni do samog glasanja, a i tada članovi MOK ne mogu da se mešaju sa predstavnicima gradova kandidata...

Da li to znači da je olimpizam sada potpuno čist? U to ne veruju ni u MOK, uostalom njegova Etička komisija i dalje ima posla...

Društveno zlo

Korupcija u sportu je duboki moralni atak na vrednosti jedne društvene delatnosti koje se očekuje da bude predvodnik toliko eksploatisane ideje o fer pleju u ovoj sveri.

Mnogi bi rekli da je korupcija u sportu prateća pojava onoga što se dešava na širem društvenom planu. Ovakav stav pojedinaca dokazuje da i oni sami ne bi smeli da se uhvate u koštac sa ovim društvenim zlom koje je našlo put u sferi koja bi trebala da prednjači čistoćom.

• Koji su osnovni aspekti korupcije u sportu?

– Korupciju u sportu treba posmatrati sa dva aspekta. Korupciju koju vrše sami akteri, tj. sportisti, i s druge strane koju vrše oni koji sport koriste kao sredstvo za postizanje svojih ličnih interesa. To su takozvani prateći zaljubljenici u sport koje često prepoznajemo u rukovodstvu pojedinih organizacija – kaže Milan Ercegan.

• Da li je i dopingg vid korupcije?

– Ja lično bih i doping okvalifikovao kao vid korupcije u sportu jer se međusobno nadmetanje zasniva na prevari. Poseban vid korupcije sporta manifestuje se u „nameštanju” rezultata. I jedno i drugo više nije sportsko takmičenje već prevara koja zamagljuje suštinske, vaspitne vrednosti sporta.

Drugi aspekt korupcije odnosi se na prateća lica u sportu, na rukovodioce i „prijatelje” sporta. Polazeći od sporta kao vaspitne kategorije postavlja se pitanje kako mogu biti vaspitači oni koji za svoje lične ciljeve eksploatišu moralno čiste vrednosti sporta. Čak i ove prevare, motivisane ciljem da služe određenim uspesima sredine sa kojom rukovode, kao na primer kupovina rezultata, ovaj čin može da ima kvalifikaciju korupcije čak i kad se motivišu kao sredstvo za „više ciljeve”. Korupcija u sportu je kao i svaka druga korupcija u društvu koja potpada pod važeće državne zakone.

• Poznato je da ste vi bili trideset godina predsednik Svetske rvačke federacije i da ste dva puta na Izvršnom birou odbili da primite odluku o mesečnim nagradama za vaš rad. O ovome je „Politika” pisala 21. januara 2001. godine. Šta je bio vaš etički motiv da odbijete legalnu odluku?

– Meni je služilo na čast da predstavljam u svetu svoju zemlju koja me je delegirala da rukovodim svetskim sportom. To je za mene bilo pitanje časti i ponosa – istakao je Milan Bata Ercegan, počasni doživotni predsednik Svetske rvačke federacije.

Ostale vestiArhiva