Santa leda, teška trilion tona (1.000 milijardi tona), odvojila se od ledenog grebena, utvrdili su naučnici proučavanjem poslednjih satelitskih snimaka, piše britanski tabloid "Dejli mejl".
Ledeni greben Larsen C time je smanjen za 10 procenata, što je najveće zabeleženo povlačenje leda, a smatra se da je santa koja se odvojila među 10 najvećih ikada izmerenih.
Univerzitet u Svonsiju u Velikoj Britaniji, saopštio je da se odvojanje dogodilo između ponedeljka, 10. jula, i srede, 12. jula, kada se od Larsena C odlomila santa površine 5.800 kvadratnih kilometera.
Tokom antarktičke zime, tim istraživača, predvođen naučnicima sa Univerziteta u Svonsiju, posmatrao je širenje 170 kilometara dugog procepa u ledu.
Posmatranje je obavljeno satelitima Kopernik Sentinel-1 Evropske svemirske agencije (ESA).
Član tima Endrju Fleming rekao je da su satelitski snimci bili presudni za planiranje istraživanja.
"Priča je postala još interesantnija. Naši glaciolozi (naučnici koji proučavaju lednike i geološke promene ledenih doba) sada će pažljivo posmatrati kako bi ustanovili da li će ostatak ledenog grebena Larsena C biti nestabilniji pre odvajanja sante, a naši biolozi će moći da shvate kako se stvaraju nova staništa za život posle povlačenja leda" kaže Endrju Fleming.
Sante se stalno odvajaju od Antarktika, ali, pošto je ova ogromna, putanja kojom će se kretati okeanom mora da se pažljivo prati, jer bi mogla da ometa pomorski saobraćaj.
Gigantski komad leda plutaće po vodi i neće podići nivo mora kada se otopi.
Prava opasnost vreba od glečera na kopnu Antarktika.
Ledeni grebeni protežu se od obale i plutaju na moru i povećavaju se tako što se kopneni glečeri polako pomeraju.
Ledeni grebeni se ponašaju kao džinovske kočnice koje sprečavaju glečere da se survaju direktno u okean.
Ako se glečeri koje zadržava ledeni greben Larsen C sada odlome u Antarktički okean, to bi moglo da podigne nivo svetskog mora za oko 10 centimetara, naveli su naučnici.
Odvajanje ogromne sante otvara mogućnosti za nove studije okeana i staništa živog sveta na morskom dnu.
Stručnjaci navode da će taj naučnicima pružiti jedinstvenu priliku za razumevanje načina razvoja novih bioloških zajednica i načina na koji nove vrste nastanjuju nove prostore.
Suzi Grant, morski biogeograf, kaže da je 2016. godine na sastanku Komisije za očuvanje resursa za život na morima Antarktika postignut međunarodni dogovor da će sve nove površine okeana, stvorene povlačenjem leda, biti automatski zaštićene i označene kao posebne oblasti za naučno istraživanje.
Naučnik Rod Dauni rekao je da će posle ovog prirodnog događaja mapa Antarktika morati ponovo da bude nacrtana.
"Antarktik je pokazao koliko su polarni region krhki. Polovi bitno određuju okeane i atmosferu. Zapadni Anarktik je iskusio neke od najvećih stepena zagrevanja na planeti tokom poslednjih decenija i to nije dobra vest za neke od najčuvenijih vrsta, poput adelijskih pingvina ili carskih pingvina. To pokazuje zašto moramo da se hitno i globalno uhvatimo u koštac sa klimatskim promenama i smanjimo emisiju ugljenika u atmosferu", kaže Dauni.
Stručnjaci predviđaju da će se, pored najveće sante, od ledenog grebena odvojiti i još nekoliko manjih.
"Očekujemo da će se oformiti nekoliko manjih santi, dok će velika imati površinu od 5.800 kvadratnih kilometara. Uprkos tome, santa ostaje povezana sa grebenom tankim slojem leda, dok još čekamo trenutak potpunog odvajanja", naveo je portparol projekta MIDA za posmatranje ledenog grebena.

Ostale vestiArhiva