Na taj način se zlatna generacija ponovo ujedinila, pa su na jednom mestu bili prisutni Nebojša Ilić, Dino Rađa, Aleksandar Đorđević, koji su se među prvima pojavili na premijeri filma, ali i ostali akteri. U Jugoslovenskom dramskom pozorištu se nisu pojavili Vlade Divac, Toni Kukoč, Luka Pavićević i Radenko Dobraš, pa je na sceni "Ljuba Tadić" bilo osam osvajača zlata 1987. godine.

- Ovo je jedan od najboljih filmova koje sam gledao, mada nisam dovoljno objektivan. Ja sam iz Pirota, mi volimo da dobijamo poklone. Ovi igrači su najoriginalniji koje sam trenirao u karijeri - rekao je Svetislav Pešić posle premijere filma "250 stepenika" i podelio je košarkašima i stručnom štabu specijalne plakete po brojevima koje su nosili na dresu.Zatim se obratio Nebojši Iliću i duhovito dobacio:

- Na znam da li da ti čestitam unapređenje u KK Crvena zvezda (postao sportski direktor, prim. aut.) - rekao je bivši selektor kroz smeh, a zatim dodao: - Nikada nisam imao ljubimca u ovoj reprezentaciji, ali bi sada jedino Dino Rađa mogao da igra ozbiljnu košarku.Film je koncipiran na osnovu intervjua sa kovačima zlatne medalje. Dakle, o iskustvima, velikom uspehu i poteškoćama na pripremama govorili su tadašnji juniorski reprezentativci, kao i selektor Svetislav Pešić, ali i njegovi najbliži saradnici.

Bio je to početak velikih uspeha pomenute generacije, koju su činili Zoran Kalpić, Luka Pavićević, Nebojša Ilić, Toni Kukoč, Miroslav Pecarski, Teoman Alibegović, Aleksandar Đorđević, Samir Avdić, Vlade Divac, Radenko Dobraš, Dino Rađa i Slaviša Koprivica, a koji su na pleća oborili i američki drim-tim.- Divac i Rađa su tegove koje su nosili uz prsluk zamenili stripovima "Alan Ford". Kukoč je na pripremama pričao kako je trava visoka, i to samo da bismo se malo odmorili i kako ne bismo stalno trčali - otkrio je selektor Aleksandar Đorđević u filmu.

Selektor Srbije se obratio i posle premijere filma.

- Bila je ovo melodramatična komedija. Govorim to sa suzama punih sreće i ponosa zbog svih ovih ljudi i onih koji nisu sa nama. Najponosniji smo što smo iskreni prijatelji. Možda često govorim to "ponosan", ali samo jedna reč može to da opiše - rekao je Sale i poklonio se ostalima.Nebojša Ilić i Toni Kukoč su, takođe, podelili zanimljive anegdote sa priprema za Svetsko prvenstvo.

- Često smo išli u pozorište tokom priprema na Staroj planini i Igmanu. Ali smo i grickali semenke i tako napravili "svinjac" - otkrila su dva asa.

No, daleko da su počeci ove generacije bili laki. Bilo je to vreme kad se šampioni nisu stvarali u klimatizovanim dvoranama, kada nije bilo savršeniih uslova za treninge, već su naši tada mladi košarkaši u osvajanje sveta krenuli u stočnim vagonima, spavali su u planinarskim domovima, gde su se pripremali, trčeći uz strme i opasne stepenice na planini Igman.

Dino Rađa nije krio emocije posle premijere filma o usponu zlatne generacije.
- Kod nas u Dalmaciji kažu da su emocije z....ana stvar. Od svih kaseta koje smo gledali najizlizanija je bila ona na kojoj je bio jedan igrani film iz Švedske (smeh). Velika mi je čast što znam ove momke, od svih sam naučio ponešto, od Karija mnogo. Ceo dan smo zajedno i stvarno smo glupani što se ranije nismo našli - rekao je Rađa.

Na toj planini je bilo 250 stepenika, koji su se nalazili pored skakaonice i predstavljale su najveći napor za naše košarkaše. Po tome i film simbolično nosi ime i predstavlja uspon tadašnje generacije.

Očigledno su baš te stepenice predstavljale napor izabranicima Svetislava Pešića, koji su se duhovito prisetili svih detalja. Tako se Kukoču činilo da ima 600 ili 700 stepenika, Nebojši Iliću se, pak, činilo da ih ima 500, dok je Aleksandar Đorđević bio mnogo realniji i imao je utisak kao da ih ima 230 ili 320.- Sećam se sam pred finale na trambolini povredio zglob - otkrio je Ilić malo poznat detalj sa Svetskog prvenstva u Bormiju.

Priznali su naši košarkaši da je to bio psihološki momenat i osvajanje tih stepenica su zamišljali kao osvajanje vrha.
Filmska ekipa je prošla isti put kao i momci koji su se skupljali i osvojili svet pre 30 godina. Dakle, bili su u Pirotu, gradu u kom je rođen tadašnji selektor Svetislav Pešić, zatim na Staroj Planini, u Sarajevu, na Igmanu i na kraju u Bormiju.

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu promovisana je i knjiga Vlade Stankovića "Bajka iz Bormija".

- Srećan sam što sam sve ovo mogao da stavim u knjigu i pokušam da opišem put ovih momaka, još od Manhajma 1985. godine, kada su se skupili, bili kadetski i juniorski evropski prvaci, pa onda i u Bormiju svetski - rekao je Vlada Stanković.

Ostale vestiArhiva