Zato nad glavom svakog Kurda visi i misao: hoće li ovaj ponedeljak biti početak ostvarenja njihovog stogodišnjeg sna o stvaranju kurdske države ili početak novih krvavih sukoba.

Uprkos tome što su SAD i evropske zemlje upozorili vlast Kurdistana da odustane od referenduma, Kurdi su odlučni suprotno. Zato i rastu strahovi od izbijanja sukoba u kojem bi Kurdi za neprijatelje mogli da imaju iračku saveznu vojsku i šiitske snage, ali i Tursku, Iran i sirijske provladine snage, u analizi za "Večernji list" piše poznavalac prilika na Bliskom istoku, novinar Hasan Hajdar Dijab. Šef iranskog Visokog veća za nacionalnu sigurnost Ali Šamhani upozorio je da će Iran, u slučaju sprovođenja kurdskog referenduma, sa Iračkim Kurdistanom kao autonomnom regijom raskinuti sve sporazume koji se tiču međusobne granice i da će ih zatvoriti. Takođe je najavio iransku vojnu intervenciju ako rezultat kurdskog referenduma bude negativno uticao na sigurnost severozapadnog Irana (naseljenog Kurdima).Iran neće dopustiti stvaranje "druge izraelske države", poručio je ajatolah Ali Hamnei. No, najoštriji je bio turski predsednik Erdogan koji tvrdi da referendum ugrožava i tursku nacionalnu sigurnost.– Korak prema nezavisnosti na severu Iraka greška je i pretnja teritorijalnom integritetu Iraka i nacionalnoj sigurnosti Turske, što smo mi uvek branili i što ćemo nastaviti da radimo – rekao je Erdogan, koji smatra da “referendum nikome nije u interesu”.

Turska gomila snage

Uprkos tome što se Turska uvek ponosila svojim dobrim odnosima s autonomnom kurdistanskom regionalnom vladom na severu Iraka, čiji je lider Masud Barzani čest gost u Ankari, Erdogan pažljivo prati svaki potez u pravcu potpune nezavisnosti te regije, u strahu od stvaranje kurdske države koja bi imala aspiracija da otkinuti i značajan komad Turske.Osim što je Turska zapretila sankcijama kurdskom severnom Iraku, njihove jedinice izvele su vojne vežbe tik uz granicu. Više od stotinu tenkova i vojnih vozila uz podršku radara i bacača raketa stacionirano je na poljanama u blizini granice, s nišanima usmerenia prema kurdskim planinama.Turski parlament odobrio je ulazak svojih snaga u Irak u slučaju proglašenja nezavisnosti Kurdistana. Vlada u Bagdadu se pak boji da bi referendum mogao da podeli zemlju i izazove širenje regionalnog sukoba. Irački premijer Hajder al-Abadi preduzeće sve mere protiv referenduma u regiji Kurdistan, a ako je potrebno – upotrebiće i vojnu silu s obzirom na to da su irački Kurdi, kojih ima oko 7,5 miliona od 37,2 miliona stanovnika Iraka, najavili da će referendum održati i na “spornim” područjima pod kontrolom kurdskih snaga. To su područja u pokrajinama Kirkuk, Dijala i Niniva, koja su Kurdi u borbama protiv Islamske države pripojili svojoj regiji, iako su izvan njihovih administrativnih granica.Osim što je svet zabrinut zbog sukoba između kurdskih pešmergi i turske, a možda i iranske vojske, zabrinutost vlada i zbog sve veće verovatnoće izbijanja sukoba između kurdskih snaga i ostalih etničkih i verskih iračkih grupa koje se protive otcepljenju Kurdistana. Protiv nezavisnosti Kurdistana bezrezervno su se izjasnili i irački Turkomani i Jezidi na severozapadu zemlje.

Jezidi i njihove snage koje drže područje od Sinjara do sirijske granice odvojili su se od kurdskih pešmergi i ušli u neformalni savez sa šiiitskim snagama koje su aktivne uz sirijsku granicu. Irački Turkomani ponovili su svoje protivljenje referendumu i pozvali sve svoje sunarodnikke da ga bojkotuju. Najkritičnije će biti u Kirkuku gde je već došlo do oružanih sukoba između Iračkog turkmenskog fronta i kurdskih pešmerga u kojima je poginulo pet osoba.

Eršad Salihi, čelnik Iračkog turkmenskog fronta, zapretio je da neće priznati rezultate referenduma, te da će se njegovi borci boriti do "poslednje kapi krvi kako bi očuvali suverenitet i integritet Iraka".
Međutim, ono od čega u Iraku najviše strahuju su sukobi između šiita i Kurda s obzirom na to da se protiv referenduma izjasnio i jedan od lidera šiitskih snaga u Iraku, Kais al-Kazali, koji je na čelu grupe Asaib Al-Hak sa 10 hiljada boraca. Istog je mišljenja i brigada Hezbolah i druge koje zajedno čine šiitski korpus Hašd Al-Šabi.

Hašd Al-Šabi je pod direktnim zapovedništvom premijera Iraka Hajdera al-Abadija.

Oštre poruke uputio je i jedan od najuticajnijih i najmoćnijih šiitskih klerika u Iraku, šeik Moktada al-Sadr, rekavši kako taj referendum predstavlja samoubistvo za Kurde u Iraku. Kurda ukupno ima oko 40 miliona, većina ih živi na Bliskom istoku, ali postoji i značajna kurdska dijaspora u Azerbajdžanu, Jermeniji, Gruziji, Rusiji te u novije vreme u Evropi i SAD.
Kurdi predstavljaju većinu u autonomnoj regiji iračkog Kurdistana. a značajna su manjina u susednoj Turskoj, Siriji i Iranu, gde se kurdski nacionalni pokreti bore za veću autonomiju unutar tih zemalja.

Legende o poreklu Kurda

Postoje brojne legende o poreklu Kurda. U jednoj od njih opisuju se kao potomci anđeoskih sluga kralja Solomona. Kralj Solomon poslao ih je u Evropu da mu dovedu 500 lepih devica za njegov harem. Kad su sluge to ispunile i vratile se u Izrael, kralj Solomon je već umro. Oni su se s devicama naselili u planine, oženili se njima, a njihovo potomstvo kasnije je postalo poznato kao kurdski narod.
Kurdski nacionalizam pojavio se nakon Prvog svetskog rata i raspada Otomanskog Carstva, koje je, istorijski gledano, uspešno integrisalo Kurde kroz nasilnu represiju kurdskih pokreta za nezavisnost. Praktikuju više religija, te kao takvi predstavljaju možda i najraznolikiji religijski narod zapadne Azije.

Tradicionalno, Kurdi uzimaju velike slobode u praktikovanju vere. Njihove religije su islam, ahl-e hak, jazidis, zoroastrijanizam, judaizam i hrišćanstvo.

Cveta trgovina

Dok u svim zemljama u kojima žive Kurdi nemaju gotovo nikakav status, u Iraku već imaju gotovo sve elemente koje čine pravu državu: vlastitu izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast. S obzirom na to da je to područje još deo Iraka, takva autonomija mnogim Kurdima više nije dovoljna. Pre svega zavise od prihoda od nafte, iz nalazišta koja se nalaze na kurdskim područjima.

Bagdad je do sada ostavljao Kurdima samo 17 posto prihoda od tamošnje nafte, dok mnogi Kurdi ne razumeju zašto bi uopšte s Bagdadom delili bogatstvo zemlje koju smatraju svojom. Tim više što je kurdsko područje uz granicu s Turskom i ekonomski mnogo naprednije i stabilnije od ostatka Iraka.
Irački Kurdistan blagoslovlen je ogromnim količinama nafte. Navodno je reč o 45 milijardi barela. No, sve dosad nisu mogli da kontrolišu gigantsko naftno polje u Kirkuku koje je na svom vrhuncu davalo više od 650.000 barela nafte dnevno. Naftu Kurdi prodaju u pola cene.

U svemu tome značajna je i uloga Turske kroz koju kurdska nafta odlazi dalje na tržište. U Kurdistanu se ulaže u infrastrukturu, svakog dana niču nove zgrade, a trgovina cveta, i to pre svega sa susednom Turskom. Kurdi se danas poistovjećuju s Izraelcima koji su prošli patnje i na kraju dobili svoju državu. Iako danas gotovo ceo svet upozorava na moguće posledice referenduma, Kurdi za to ne mare. Štaviše, uvereni su da će nova država Kurdistan biti kao i Izrael, s jakim zapadnim savezom, ali okružena neprijateljima.

Erdogan i Putin telefonom o kurdskom referendumu

Turski i ruski predsednici Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin telefonski su razgovarali povodom referenduma iračkih Kurda o nezavisnosti i naglasili važnost teritorijalnog integriteta i Iraka i Sirije, saopštili su danas izvori iz turskog predsedništva.

Putin će verovatno doći u Ankaru u četvrtak da bi s turskim liderom razgovarao o događajima u regionu, uključujući referendum o nezavisnosti iračkog Kurdistana, saopšteno je iz kancelarije Erdogana, prenosi AP.

Kremlj je potvrdio da su se dvojica lidera dogovorili da se sastanu 28. septembra u Ankari, navodi TASS.

Kako se navodi, dvojica lidera su govorili i o mirovnom procesu o Siriji u kazahstanskoj prestonici Astana i saglasili se da će više o regionalnom razvoju govoriti kada se sastanu u turskoj prestonici Ankari u četvrtak, prenosi Rojters.

Ostale vestiArhiva