Osvajač dvanaest Grend Slem trofeja borio se sa ovom mišlju posle poraza u četiri finala Rolan Garosa od Jirgena Melcera 2010. godine, pošto je ispustio dva seta prednosti.
"Za mene, da budem treći ili četvrti teniser sveta nije bilo zadovoljavajuće. Kada sam imao sedam, osam godina – moj san bio je da budem prvi na svetu i da osvojim Vimbldon. Sećam se da sam posle tog meča došao do roditelja, plakao sam, nisam znao da li sam vredan uopšte svega toga, da li treba da nastavim dalje", rekao je Novak.
Ipak, posle očevog saveta i razgovora sa trenerom i članovi tima, Đoković je ostvario jednu od najupečatljivijih dominacija u istoriji modernog sporta – osvojivši Dejvis kup sa Srbijom i tri o četiri najveća turnira naredne godine, na impozantan način.
"Otac mi je odgovorio – "Očvrsni!", ali mi to nije bilo dovoljno, osećao sam kao da moram još da razmišljam na tu temu. Otišao sam da porazgovaram sa trenerom Marjanom Vajdom i mojim timom... Rekli su mi da je sve u redu, da uzmem vremena koliko mi je potrebno, da dišem duboko, da se smirim i sve lepo sagledam. Zašto si počeo da igraš ovaj sport, da li ga voliš? Da li voliš osećaj kada držiš reket? Upitali su me... Zapravo, da – volim tenis, bio to centralni teren na Grend Slem finalu ili običan teren za trening. Posle svega toga došao je trofej Dejvis Kupa, jedan od najboljih momenata moje karijere, pa onda i serija od 43 uzastopno dobijena meča...".
Novak Đoković je tokom karijere igrao tačno 100 ATP finala, a pored spomenutih GS trofeja ima ih još 57, od čega su 30 Mastersi.

Ostale vestiArhiva