Pudždemon je to rekao u Briselu gde se nalazi otkako je njegovu vladu smenio španski premijer Marijano Rahoj u oktobru nakon što je proglasila otcepljenje od Španije, prenosi Rojters.
Kako navodi AP, on je dodao da EU mora uzeti u obzir da rešenje Rahoja ne funkcioniše, kao i da je on dobio "šamar u lice" nakon ovakvih rezultata.
Prethodno su katalonske secesionističke partije osvojile su tesnu većinu u regionalnom parlamentu, na osnovu 99 odsto prebrojanih glasova nakon vanrednih regionalnih izbora održanih u četvrtak.
Tri stranke za nezavisnost zajedno su osvojile 70 mesta, što je dva mesta više od proste većine u parlamentu sa 135 poslanika, prenosi AP.
Stranka bivšeg lidera Karlesa Pudždemona "Zajedno za Kataloniju" osvojila je 34 mesta, republikanska levica Oriola Žunkerasa ERC 32 mesta, a antikapitalistička stranka CUP četiri mesta.
Međutim, najviše je osvojila partija Sijudadanos (Građani), koja je protiv nezavisnosti Katalonije - 37 mesta.
Ines Arimada, liderka te stranke je rekla da je ovo dokaz da "pobornici nezavisnosti više ne mogu govoriti u ime svih".
- Ovim je prvi put snaga za celovitost Španije pobedila u Kataloniji, a ta snaga su Građani - rekla je ona.
Ipak, pitanje je da li ta partija uopšte može da oformi koaliciju.
Krajnje leva stranka Zajednička Katalonija, koja se pozicionirala između dva bloka, imaće osam mandata.
Ovakav rezultat predstavlja udarac za španskog premijera Marijana Rahoja koji je smenio katalonsku vladu i raspisao vanredne izbore nadajući se da će separatisti ostati van vlasti.
Na izborima je bila veoma visoka izlaznost - čak 82 odsto.
Vanredni izbori raspisani su povodom jedne od najgorih kriza proteklih decenija u Španiji, koja je izbila nakon što je ta pokrajina proglasila nezavisnost, što je dovelo do toga da Madrid smeni lokalno rukovodstvo i zakaže izbore, navodi agencija.
Referendum o otcepljenju Katalonije od ostatka Španije održan je 1. oktobra, uz protivljenje Madrida.
Katalonski parlament izglasao je 30. oktobra nezavisnost, nakon čega je španski Senat odobrio vladi premijera Marijana Rahoja da uspostavi direktnu kontrolu Madrida nad Katalonijom.
Pored toga što je raspustio vladu Katalonije, Rahoj je raspustio i regionalni parlament i zakazao regionalne izbore za 21. decembar.
Od kada je raspuštena katalonska vlada, Pudždemon i četiri bivša člana katalonske vlade borave u Belgiji, a za svom petoricom izdati nalozi za hapšenje pod optužbom za pobunu i zloupotrebu fondova.
Španija je, kasnije, povukla međunarodni nalog za njihovo hapšenje, ali Pudždemon je iz Brisela vodio kampanju za regionalne izbore.
Šta sledi?
Pregovori stranaka oko formiranja nove vlade mogli bi početi 6. januara, nakon praznika. Podeljenost u parlamentu i međustranačke razlike mogle bi da otežaju pregovore. Jedina čvrsta veza koja ih ujedinjuje jeste odnos prema nezavisnosti.
Zasad nije jasno da li će Vrhovni sud dopustiti Oriolu Žunkerasu da izađe iz zatvora iz pritvora kako bi preuzeo eventualnu dužnost u novoj vladi. On je zajedno s ostalim bivšim ministrima optužen za pobunu protiv Španije, neposlušnost i nezakonito korišćenje javnog novca za organizovanje zabranjenog referenduma. Proces protiv njega je još je u toku i on nije osuđen.
Takođe je nepoznato i hoće li se Pudždemon vratiti iz Brisela jer su španske vlasti najavile da će ga uhapsiti čim stupi na špansko tlo. On se nije bio pojavio na saslušanju na sudu u Madridu već je ostao u Belgiji.
Ukoliko, kao što je izgledno, Arimada ne uspostavi vladu Građana, onda bi mandat za njeno sastavljanje trebalo da ide u ruke Puidždemonu kao lidera druge stranke po broju dobivenih glasova.
Odugovlačenje s pregovorima i eventualna nemogućnost formiranja vlade mogli bi da naštete ekonomiji Katalonije, gde se proizvede 19 posto roba i usluga u Španiji. Stotine preduzeća premestila su sedišta iz Katalonije u poslednja dva i po meseca.

Ostale vestiArhiva