- Vi ste me ispratili, red je i bio i da me dočekate. Vidite šta je sudbina. A ko bi tada rekao da će se sve ovako završiti - radostan glas dočekao nas je po povratku, za razliku od onog drhtavog i utučenog na ispraćaju...
Jel srce lupa jače sada ili kada je odlazio, pitamo dojučerašnjeg centra Ješilgiresuna.
- Sada, definitivno, emocije su zaista jake, šta god ko mislio. Od momenta kada se pojavila mogućnost da se vratim, kada me je predsednik Ostoja Mijailović pozvao, ni tren nisam razmišljao. Ješilgiresun je u početku zatezao, nije želeo da me pusti, ali je na kraju sve ispalo onako kako sam želeo. I eto me opet kući, a znate kako, kući je uvek najlepše. Zaista volim ovaj klub, život mi je isprepletan sa njim.
Zato je i bolelo onako prilikom odlaska.
- Samo ja znam koliko... Želeo sam da budem tu, da budem deo kluba koji volim i da zajedno pravimo uspehe, ali i to je život. Prosto, više nam nije išlo zajedno, nekako se sve nakupilo i mislim da je moj odlazak bilo najbolje i za mene i za Partizan u tom momentu. Ali se nisam pokajao, jer sam osećao u sebi da to što radim bilo ispravno. Zato sam i oprostio sav novac, sva dugovanja. Ni u jednom momentu nisam želeo da opteretim ovaj klub.
A pratio sam potom sve utakmice, nervirao se i više nego onda kada sam ja igrao. Ipak sam tri godine bio tu.
Problem je tada bila minutaža. Gagić je mislio da zaslužuje veću šansu, a Duško Vujošević je imao neke druge planove..
- Dule je veliki trener i veliki stručnjak. Ja sam zauvek njemu zahvalan što me je afirmisao u Evroligi. Čak sam u tom periodu stigao i do dresa reprezentacije. Upravo zato, ne mogu ništa loše o njimu da kažem, niti želim da opet otvaram tu priču. Ponavljam, hvala mu što mi je pružio šansu, što sam stasao kao evroligaški igrač u Partizanu, što sam doživeo prelepe trenutke. Mnogo je bilo onih lepših nego ružnih i samo njih i pamtim.
Mnogo toga se promenilo u ove tri godine. I u Humskoj, i kod Đorđa, koji bi sada trebalo da preuzme jednu od glavnih uloga u timu.
- Nije lako trenutno ni meni ni Partizanu, treba sve gledati realno. Ali spreman sam da grizem svaku utakmicu, da se bacim za svaku loptu. Želim da pomognem i to ću raditi sa zadovoljstvom. Meni je uvek bila čast i privilegija nositi ove crno-bele boje i ovaj grb.
Ciljevi su...
- Zna se ko je Partizan i gde mu je mesto. Niko se ne sme igrati sa remnomeom kluba. Na svima je da zapnemo. Što se mene tiče, siguran sam da ću se brzo uklopiti. Od ranije poznajem Aranitovića, Veličkovića, Andrića, Šalića, pa i trenera Čanka sam negde upoznao... Tu neće problema. Igraću i četvrorku i peticu, šta god zatreba. Samo da podignemo Partizan - zaključio je Gagić.
Navijači, nisam ja tako loš...
Iako navijači nisu dobro prihvatili njegov odlazak, Gagić se nada drugačijem prijemu.
- Nadam se da su i oni shvatili da nisam ja tako loš po Partizan kao što je predstavljeno. Očekujem podršku ne samo za sebe, nego i za ceo tim. Mislim da je to ono što nam je sad potrebnije nego ikad. Lako je biti tu kada je dobor, treba pomoći kada je najteže. Oni su taj ključ. Moraju da budu tu i da svi zajedno vratimo Partizan tamo gde nam je mesto.

Ostale vestiArhiva