Dok je “sveti gral” skoro svakog igrača da zaigra na Svetskom prvenstvu i navijačima je želja da se nađu na tribinama dok njihova reprezentacija igra.
Zamislite da Srbija skine skalp majstorima fudbala koji pršte talentima u svakoj faveli u Riju, Sao Paolu i drugim gradovima.
Prođe kožom prijatna jeza, jer svi znamo koliko smo bili srećni kad smo skalp skinuli Nemcima pre osam godina u Južnoj Africi.
Većina ljudi koji vole fudbal u Srbiji će za manje od tri meseca na malim ekranima gledati našu reprezentaciju protiv Kostarike, Švajcarske i Brazila na SP. Mundijal je posle Nemačke 2006, otišao na deceniju dug put po svetu, prvo u Južnu Afriku, a onda i u Brazil i realnih prilika da se ode na jedan nije baš bilo. Daleko je.
Ako znamo da je Rusija na oko 2.000 kilometara (dva i po sata leta), odlazak i ne deluje toliko van našeg dometa. Do ruske prestonice Moskve se može otići za dvestotinak evra preko Tivta ili oko 300 evra direktno. Za one koji bi da gledaju samo Srbija - Brazil troškovi ne bi premašili 50 - 60.000 dinara.
Desetak dana u Rusiji da bi se ispratile tri utakmice naše reprezentacije je neka sasvim druga priča.
"Orlovi” će u Rusiji preleteti bar oko 7.000 kilometara, a odlazak do tamo smeštaj i prevoz između gradova su najveći izdatak. Samara je ka jugoistoku zemlje, druga destinacija Srbije – Kalinjingrad je zapadno, a treća, Moskva je između.
Mundijal za Srbiju počinje u Samari 17. juna utakmicom protiv Kostarike. Tu počinje i naš put kao navijača. Kada bismo sada rezervisali avionske karte do Samare, cena bi bila 43.700 dinara sa presedanjem u Moskvi.
Smeštajni kapaciteti u ruskom gradu na ušću Samare u Volgu su u danima oko utakmice Srbije i Kostarike popunjeni polovično. Dakle mesta ima, ali je u hostelima sa krevetima na sprat teško naći opciju jeftiniju od 10.000 dinara za tri noći.
Tek nešto pristojniji smeštaj u Samari je skoro 24.000 dinara za tri dana, a hoteli su još skuplji – između 65 i 70.000 rubalja, što je ravno 1.000 evra. Situacija cenovno nije bolja ni u drugim gradovima.
Gorivo je u Rusiji jeftinije nego kod nas, a tako je i sa gradskim prevozom. Prosečne cene karata gradskog prevoza su 45 – 50 dinara. Pojedinačna karta za metro u Moskvi je 95 dinara.
Troškovi boravka tamo nisu “bauk” ako se ponašamo kao prosečan Rus. Dan se može pregurati sa 15 – 20 evra, koliko košta i laganiji ručak u restoranu. Treba napomenuti da je to bez cigareta, alkohola, poseta kafićima i slično.
Zanimljivo je da su za tamošnje stanovništvo najpristupačniji i popularni američki lanci brze hrane kojih ima i u Beogradu. Rusi ih preporučuju, kad već nema pekara, bureka i ostalih stvari koje su u Srbiji deo svakodnevice. U njima se jede za 600 – 700 dinara, a alternativa je i gruzijska hrana.
Srbija drugu utakmicu protiv Švajcarske igra u Kalinjingradu 22. juna i do njega se iz Samare ne može direktno. Avionska karta košta 22.000 dinara, a za one željne avanture tu je i ruska železnica, ali ni ona ide tačno do Kalinjingrada. Put od Samare do Moskve traje 14 sati, plaća se 5.000 dinara i posle se traži ili avion za Kalinjingrad ili neka druga opcija.
Već smo pisali da će upravo u ovom gradu biti “žurke” zbog navijača Švajcarske (Albanije i Kosova), te Engleske, Srbije i Hrvatske na jednom mestu. Najzapadniji grad organizator Mundijala je poznat i kao raj za krijumčare droge, prostituciju i trgovinu ljudima.
Iako su pivo i ostala alkoholna pića jeftiniji nego u Moskvi, navijačku 'žurku' moglo bi da ograniči nekoliko ruskih pravila kao što su recimo zabrana prodaje alkohola u kasnim večernjim satima (u Moskvi posle 23 sata u drugim gradovima i ranije), ili zabrana konzumiranja na javnim mestima.
Rusi načelno zabranjuju čak i da se alkohol nosi vidno u rukama, tako da se mora umotati. Ipak, da ni sami baš ne poštuju taj propis može se videti u brojnim podzemnim prolazima.
Namirnice poput hleba, mleka i mesa mogu se kupiti po sličnim cenama kao kod nas, pivo se može pronaći u marketima i za manje od 120 dinara u kafićima je znatno skuplje, voda je oko 120, espreso je u proseku 300 dinara.
Sve ove cifre treba uvećati kada je reč o Moskvi u kojoj će izabranici Mladena Krstajića igrati treći meč na šampionatu, protiv Brazila 27. juna. Do Moskve se iz Kalinjingrada stiže za 9.000 dinara. Iz Moskve se u Beograd može i za 130 evra, ali put traje 20 sati.
Na put se ukupno potroši oko 90.000 dinara. Kada tome dodamo dnevne troškove od 200 evra za deset dana, to je 114.000 dinara. Pod uslovom da uzmemo najpristupačniju varijantu smeštaja, na smeštaj bismo za deset dana potrošili najmanje 30 - 40 hiljada dinara, znači 160.000 dinara bez ulaznica za utakmice.
Ulaznice su podeljene na četiri kategorije (četvrta najjeftinija je samo za Ruse) i u pretprodaji su za utakmice grupne faze bile 90 evra. Putem sajta FIFA se i u aprilu može aplicirati za njih, a na internetu se recimo za Kostariku prodaju za 100 - 125 evra. Slična je cena i za Švajcarsku, dok je za Brazil ulaznica skuplja i kreće se oko 200 evra.
Ulaznice za mesta koja na teren gledaju sa centralnih delova većih tribina idu preko 300 evra. Okvirno, odlazak na Mundijal bi u nekoj jeftinoj varijanti koštao oko 210.000 dinara, što je oko četiri, pet prosečnih mesečnih plata u Srbiji. Ako naša reprezentacija prođe grupu E, svi troškovi naravno rastu.
Pošto je Srbija propustila SP u Brazilu pre četiri godine, srpski navijači se jesu uželeli naše selekcije na najjačim takmičenjima, ali bi navedene brojke mogle mnoge da odvrate od pomisli na odlazak.
Dvadeset godina od “Mijatove prečke”, osamnaest od debakla protiv Holandije na Euro 2000. Srbija skoro dve decenije nije doživela nokaut fazu jednog velikog takmičenja.
Ako "Orlovi" budu odigrali dobro protiv Kostarike i Švajcarske, Brazil bi onda samo bio šlag na torti, a oni koji su ipak prelomili da odu u Rusiju postaće na neki način zajedno sa reprezentativcima deo naše male fudbalske istorije.
A to već nema cenu.

Ostale vestiArhiva